Али оно што зависи од нас и што се од нас очекује јесте да будемо људи - увек и свуда. Да нас као људе призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици.
Ову јединствену поруку, пре више година, упутио је српском народу патријарх Павле. А њоме као да је најсажетије описао свој животни пут који је, као Гојко Стојчевић, започео 11. септембра 1914. године у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца.
Родио се у скромној породици Стевана и Ане, на велики православни празник Усековање главе Претече Господњег Светог Јована Крститеља. А то, признају многи, није без симболике. Јер, као и Претечин, и патријархов живот био је испуњен бескрајном истрајношћу и подвизима од најранијег детињства. Рано је остао без родитеља.
О Гојку и његовом брату Душану највише се старала очева сестра Сенка. Друга мајка, како је говорио патријарх. Четвороразредну основну школу завршио је у Кућанцима.
Школовао се, потом, у Тузли, Београду и Сарајеву, а ратне дане провео је у Бањи Ковиљачи и манастирима Овчарско-кабларске клисуре. Замонашио се у манастиру Благовештење 1946, добивши духовно име по свом „небеском покровитељу“ апостолу Павлу.
За епископа рашко-призренског изабран је 1957, а за патријарха Српске православне цркве 1. децембра 1990. године. Патријарх Павле је тада истакао да му је једини програм рада Јеванђеље. У најтеже време! На почетку још једне крваве, ратне деценије. Деценије великог искушења и страдања свог народа, чији је крст и бреме носио до упокојења 15. новембра 2009. године. Више од пола милиона људи присуствовало је на улицама Београда последњем испраћају патријарха Павла.
Ово су тек биографски и фактографски подаци. За Србе, он је за живота постао много више - живи светац.
Скроман, мудар, брижан, а истовремено пун разумевања за ново доба пуно искушења, брзо се настанио у срцима милиона верника и атеиста, као ниједан његов претходник.
Зато се и данас препричавају десетине догађаја који потврђују патријархово подвижништво, веру и приврженост и цркви и народу. А био је познат не само по својој мудрости већ и по скромном животу који је водио – сам је кувао, шио, поправљао ципеле, возио се трамвајем и ниједан физички посао није му био ни стран нити тежак.
Десет цитата Патријарха Павла о животу и људима
Памтимо га као мудрог човека чији се говори и беседе препричавају и памте. Ово су неке од њих.
- Човек је јачи мртав него нечовек жив.
- Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али кад би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави – јер, љубав је веза савршенства – када би се макар држали принципа „Што желите себи, то чините другима; што не желите себи, то не чините другима“, онда би земља, ако не би постала баш рај, била близу раја.
- Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.
- Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.
- Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.
- Време је једно трајање које има прошлост, садашњост и будућност. Али прошлости као времена нема. Има остатака од прошлости. Будућности такође нема, она ће бити. А шта има? Има само садашњост. Та категорија времена не односи се на Бога. На Њега се односи вечност. А вечност је стална садашњост. Нема ни прошлости ни будућности.
- Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.
- Права љубав је једино када љубав не тражи своје. Када волиш неког без икакве логике. То је и права слобода. Е зато сам хришћанин.
- Они не схватају хришћански љубав која не тражи своје, која гледа увек на другог, не само на себе. Ако се тражи своје, то је већ трговина.
- Проћиће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.
- Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово.
- Због свега и можемо само да наслутимо да је био ближе Богу од многих јер је дословно и без остатка поштовао принципе које је проповедао. Баш онако како је и говорио: „Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче.
- Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.“ И још: „Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.“ Ово су неке мало познате ствари из живота патријарха кога су сви још за живота сматрали свецем.
Курир.рс/ Ало!
