Уређеном стазом поред реке пролазе и старији и млађи, али ретко ко се загледа у крошњу дрвета које се налази уз скејт парк. Онај ко ипак погледа навише нађе се у чуду јер на гранама уместо врабаца угледа двадесетак пари старих патика.
- Седим овде сваки дан, али нисам обраћала пажњу. Тек сад сам угледала патике на дрвету. Не сметају ми, сигурна сам да постији неки разлог због којих се ту налазе и да то некоме нешто значи", рекла је Чачанка Бранка Јановић која своје пензионерске дане проводи управо на Градском бедему.
Многи су се упитали о чему се заправо ради, да ли се и каква симболика крије управо ту поред Мораве. Међутим, они који су склони да буду неверне Томе, кад сазнају о чему је реч буду помало разочарани јер нису у питању никаве "теорије завере", већ се заправо ради о једном од обичаја који имају скејтери.
- Патике на дрвету или на кабловима могу се често видети, али немају посебно значење. У овом случају у Чачку представљају подсетник на километре које један скејтер пређе у њима, да би заправо постао скјетер какав жели да буде. То захтева велики труд, много падова, али и потрошених патика. И зато кад се исцепају као својеврсни подсетник бивају окачене на дрво", рекао је за РИНУ, скејтер Милорад Обрадовић.
Иако старији грађани нису знали зашто патике стоје окачане на гранама дрвета и кабловима, млађи скејтери упознати су са овим обичајем својих старијих колега.
- Ако сте скејтер, патике вам трају око месец дана. Кад исцепам прве патике у овом парку, са поносом ћу их окачити. То показује колико смо заиста посвећени и колико се трудимо да постанемо бољи са сваком новом вожњом", рекао је кроз осмех један тринаестогодишњак.
Иначе, кроз овакав потез у Америци је током седамдесетих година одавана почаст жртвама ратова, док за Европу важе мало другачији разлози. Једно од тумачења је да су локални дилери дроге и остали грађани који се баве делатностима са друге стране закона качили ове патике као вид оглашавања и обележавања територије. Међутим, очигледно је да у Чачку имају другачију и крајње позитивну симболику.
Текст и фото: РИНА
