"Неко ко је имао смртни случај, развео се, изгубио посао, болестан, природна реакција је да се у том општем весељу осећа као да није припадник тога. Осећа се изоловано и не може да учествује. Шта више, та општа атмосфера еуфорије утиче угрожавајуће на ту особу", рекла је Миливојевић за Танјуг.
Додаје да постоје људи којима је протекла година била посебно тешка и у неком већ тешком менталном стању улазе у нову годину са надом и очекивањима да ће и дочек и сама нова година бити другачија, па долази до разочарења.
Такође, неке људе празници избаце из успостављеног начина функционисања.
"Неко је можда већ дуже време на неки начин депресиван, али је високо функционалан депресивац, јер је пронашао начин да у тој дневној рутини пронађе неки баланс. Одједном овај прекид те рутине изводи га из баланса и суочава се онда можда са већ једном непризнатим незадовољством или лошим односима", објаснила је Миливојевић.
Узрок потиштености је за неке људе, додаје Миливојевић, и финансијски трошак, али не сам по себи, већ осећај да је "новац узалуд потрошен".
"Човек истроши и има велика очекивања од тога колико је инвестирао, а за разлику од годишњег одмора где ви ипак добијете неких седам до 10 дана, ово брзо прође. И ако није добро прошло, ако то није у складу са изразом најлуђа, незаборавна ноћ, онда вам остаје само страшна тегоба што сте се заморили, истрошили, а ништа од тога нисте добили", указује Миливојевић.
Неки људи нису љубитељи еуфоричне атмосфере, додаје Миливојевић.
"Већ пред саму Нову годину креће оно што неки називају празничном хистеријом. Огромне гужве, затим саобраћај, рекламе, бука, надражај, и онда и много људи. Чак иако је позитиван стрес, ако се радују томе, њихов организам то не препознаје као позитиван стрес, они су преплављени", рекла је Милиовојевић.
На све то, додаје, људи који раде до последњег дана у години, и данима пре тога, у нову годину улазе исцрпљени.
Неки људи бирају да буду сами у току новогодишње ноћи, истиче Миливојевић, док неки покушавају да себе присиле, да иду против себе и ту ноћ проведу у друштву, што им не прија.
Да ли је празнична или претпразнична депресија пролазно стање, Миливојевић каже да се термин депресија користи јако често у данашње време, а да би ова стања уколико се везују баш за период празника могло назвати празнична меланхолија, апатија, потиштеност.
"Празнична депресија као стручни термин је уведен управо зато да људи себе не би стигматизовали, да не би осећали да су једини, да их не буде срамота што се осећају депресивно за време празника. Неки људи осећају то само за време празника. Мислим да људи који су иначе по природи меланхолични, анксиозни и депресивни, код њих се то појачава, њихове дневне рутине, дневне стратегије превазилажења тада нестају, они сада не раде, прекида се та њихова уобичајена рутина и онда су они тада у додиру са својом дубоком меланхолијом. Неко нема таква доминантна расположења, а одједном је за време празника посебно тужан", рекла је Миливојевић.
Препорука за послодавце, додаје Миливојевић, је да људе растерете у претпразничном периоду, како би постепено ушли у све што он са собом доноси, а затим их постепено врате у нормално функционисање и оптерећење обавезама.
