Водећи узрок настанка атеросклеротске кардиоваскуларне болести, у које се убрајају срчани и мождани удар, јесте висок ниво ЛДЛ холестерола. Пацијенти који су дуже изложени повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја атеросклеротске кардиоваскуларне болести. Ипак, охрабрујуће је то да 80 одсто раних кардиоваскуларних догађаја може да се спречи, посебно бољом контролом ЛДЛ холестерола, који представља фактор ризика који најлакше може да се промени.
- Сви мислимо „неће баш мене“, али то је погрешно. Инфаркт долази изненада и не бира ни пол, ни узраст, ни особу, ни расу. Пацијенти, пре свега треба да слушају своје лекаре, кардиологе, воде уредан живот, смање факторе ризика, редовно иду на контроле и пију прописане лекове. Када би свако за себе и своје ближње, учинио тај мали напор, верујем да бисмо могли спасити велики број људских живота, да можемо превенирати велики број инфаркта и спречити фаталне исходе – рекао је председник Удружења „Моја друга шанса“ Иван Тољагић.
Према Атласу Европског удружења кардиолога из 2020. године сматра се да у Србији око 46 одсто људи је физички неактивно, око 30 одсто старије популације су пушачи, а да око 57 одсто старије популације има прекомерну тежину или гојазност. Хипертензија је заступљена као фактор ризика и негде око 46 одсто одрасле популације има повишен крвни притисак, упозорава кардиолог Универзитетског клиничког центра Србије професор др Драган Симић.
Према његовим речима, најзначајнији фактор ризика за развој кардиоваскуларног догађаја јесу нерегулисане вредности липида у крви, који су много ризичнији фактор ризика и од цигарета, физичке неактивности, хипертензије и дијабетеса. Напредовање атеросклерозе пацијент не осећа, нема тегобе, док се у крвним судовима стварају плакови. Тај процес у крвним судовима тече из дана у дан. Ако пацијенти не воде рачуна, првенствено о ЛДЛ холестеролу, сврставају се у категорију особа које имају знатно већи ризик за рано добијање нежељених кардиолошких болести.
- Конкретно, свака одрасла особа би требало да има ЛДЛ холестерол испод 3 ммол/л. Пожељно би било да тај ЛДЛ холестерол буде испод 2ммол/л. Ако особа, на пример има просечно ЛДЛ холестерол 3,37 ммол/л, што је 20 одсто изнад горње дозвољене границе, треба да зна да има 18 одсто већу шансу да добије неки већи кардиолошки догађај. Вредност ЛДЛ холестерола директно је у корелацији са шансом да се добије срчани или мождани инфаркт, па тако особе које су већ имале неки кардиолошки догађај, или имају уграђен стент или бајпас, вредности ЛДЛ холестерола не смеју им бити изнад 1,4 ммол/л. Сваки доктор, кардиолог - интерниста треба да уради такозвану процену персоналног ризико фактора код сваког пацијента, јер је то јако важно у даљем приступу лечења. Оно што је важно јесте да сваки кардиолог или интерниста не треба да остане инертан ако пацијент има повишене вредности ЛДЛ холестерола и да не утиче на њега да те вредности снизи – истакао је проф. др Симић.
Ендокринолог Универзитетског клиничког центра Србије професорка др Катарина Лалић каже како најпростијим вађењем крви може на време да се открије да ли постоји повишен холестерол, како би се на време могао смањити његов лош и погубан утицај на зидове крвних судова. Уколико нису болесни, сви грађани најмање једном годишње треба да провере ЛДЛ холестерол, а уколико имају повишен ЛДЛ холестерол потребно је да на четири до шест недеља проверавају своје вредности.
Човек се роди са јако ниским вредностима ЛДЛ холестерола. Проблем настаје начином исхране, понашањем, физичком неактивношћу, гојазношћу. Међутим, одређени број пацијената, који није мали, може имати и одређену генетску грешку која доводи до повишеног холестерола. То обољене се зове фамилијарна или породична хиперхолестеролемија и уопште није ретка. Ове особе су изложене јако високим вредностима холетерола и ако то не контролишу често доживљавају инфаркт миокарда у ранијем животном добу.
Ендокринолог Универзитетског клиничког центра Србије професорка др Катарина Лалић каже како се код особа које генетски имају повишен ниво холестерола, он може да се смањи само дијетом, јер наш организам 70 до 80 одсто дневних потреба за холестеролом ствара сам, синтетише га у јетри. Из тог разлога неко ко је вегетаријанац или веган неће умрети што нема холестерола у исхрани, јер га ми сами стварамо. Код особа које имају генетску грешку значајно је повећана синтеза холестерола, дакле они сами праве огромну количину холестерола у циркулацији. Потпуно је логично да само дијета не може да помогне, да је неопходно зауставити ту синтезу холестерола, коју врло успешно, уназад 40 година, лечимо статинима.
- Када статини нису довољни и када они не могу да остваре ту циљну вредност, последњих година развијена је иновативна терапију, које представљају прекретницу у лечењу холестерола. Ти лекови обезбеђују добру ефикасност, могу се давати два пута месечно, а најновије генерације тих лекова се дају једном у шест месеци у виду супкутане ињекције. Помака има, наука иде крупним корацима. Ти лекови су доступни и код нас, још увек у ограниченом броју, јер нису још на позитивној листи лекова – истакла је др Лалић.
Љ. Петровић
