„Српски језик на Филозофском факултету изучава се на три начина, у складу с три програма: као матерњи језик, као други са мађарским или словачким и као страни језик“, рекла је Наташа Киш с Одсека за српску лингвистику.
„Ми студенте оспособљавамо како за наставнике, тако и за лекторе у нашој земљи, али и у иностранству.“
Говорећи о погледу на српски језик из средина у којима он није већински, Страхиња Степанов, лектор на Универзитету у Грацу, напоменуо је да интересовање за изучавање српског језика опада, па тако на свим нивоима студија сада има 350 студената, а било је година када их је било и 600.
„Катедра за хунгарологију на Филозофском факултету УНС-а постоји 60 година на нивоу основних студија, а последњих 10 и на мастер нивоу и данас имамо 60 студената на основним и десетак на мастер студијама“, рекла је Меланија Пастор Кичи.
„Мађари, према попису из 2011. године, чине 13 одсто популације у Војводини, а специфичност њиховог матерњег језика је што припада угрофинској језичкој групи у којој су још фински, лапонски и естонски, тако да је у овом делу света овај језик својеврсно језичко острво.“
По мишљењу Меланије Пастор Кичи, без обзира на то што је и мађарски, као и остали језици о којима се јуче говорило, у службеној употреби у локалним самоуправама с овим живљем, боље решење је било раније, када су се у школама ови језици изучавали као језици друштвене средине, него данас када имају статус мањинских језика.
О изучавању румунског, такође несловенског језика, говорила је Родика Урсулеску Миличић, која је напоменула да је 1974. године на Филозофском факултету отворен лекторат за овај језик, а од 1989. године постоји одсек, на којем број студената варира од пет до 10 на години.
„Проблем је што последњих година деца из мешовитих бракова не иду ни у основној школи у одељења с наставом на румунском језику, па их је све теже привући да га студирају“, рекла је Родика Урсулеску Миличић. „Покушавамо да студенте привучемо и поновним увођењем двопредметних група, где се румуски изучава заједно с италијанским или шпанским језиком.“
Иако су веома мала заједница, 2011. их је било тек 14.000, и Русини, по речима Александра Мудрог, имају образовање на матерњем језику на свим нивоима. Ипак, мада од 1972. године постоји, тада у форми лектората, а данас одсека, проблем малог броја студената стално је присутан, па их данас на свим годинама основних студија има десетак. С друге стране, расте број студената који се за овај језик опредељују као за изборни и таквих је ове године чак 80.
И словачки језик је, по речима Даниеле Марчок, на Филозофском факултету популаран као изборни предмет. Основни проблеми изучавања мањинских језика, по њеном мишљењу, јесу миграције, то јест смањење популације и чињеница да се сви ови језици ван матичних земаља говоре у дијалектима, који неретко много одступају од књижевне норме.
„Популација од 50.000 Словака из 2011. годне до данас је преполовљена, а у сваком насељу говоре други дијалекат, који уз то трпи и утицај српског, а у последње време и енглеског језика“, рекла је Даниела Марчок.
„Због тога наш одсек, поред изучавања језика на основним и мастер студијама, нуди и словачки као изборни предмет, и то као страни, као словенски или језик средине, али нуди и курсеве за грађанство.“
Након округлог стола приказан је филм посвећен словачком језику “С љубављу из Словачке”, а библиотека Факултета приредила је мини изложбу издања на матерњим језицима националних заједница.
Д. Девечерски
