У последњих шест година постоји нека врста отвореног сукоба неких медија са владом. До 2011. тога није било јер нико није смео од медија ни да писне. До 2011. је успостављена у потпуности контрола над медијима у Србији, рекла је Брбанић подсетивши на изјаву Верице Бараћ 2011. која је говорила о снажном притиску на медије и потпуној контроли, али и Европском парламенту који је изразио забринутост због контроле медија и нападе на новинаре.
Данас је, према њеним речима, ситуација другачија, јер постоји отворена дебата, има медија који у потпуности слободно критикују власт, као што то треба да буде у демократској земљи.
Навела је да се на свакодневним догађајима упушта у дебату са представницима медија који се не слажу с владом, да одговара на сва питања и да су позивани сви медији, независно да ли су критички и колико утицајни.
Брнабић је указала да, на другој страни, постоје представници такозване опозиције који не позивају све медије.
За информације, како је казала, одговорни су власт и новинари, али у време друштвених мрежа, када се информације шире брзо, не може све исконтролисати и реаговати.
Поручила је да треба престати с причом да никада није било горе и да се погледа објективно ситуација, да пробамо да подвучемо црту и видимо шта је добро, шта лоше, те да медији и влада раде као партнери, а не да се деле, већ да раде заједно за Србију.
Указала је да постоје министри који не пазе шта причају и наседају на провокације, али зато постоје и премијер и председник који су јасно рекли да је цивилизацијска “црвена линија” вербални или физички напад на новинаре.
С тим у вези је подсетила да смо 2003. имали премијера Зорана Живковића који је новинаре називао маргиналним појавама, и Велимира Илића који је новинаре шутирао, а који се данас у појединим медијима позивају да дају своје мишљење на тему медија.
Не кажем да је данас све супер, али свакако није истина да је ситуација никада гора, подвукла је она.
Указала је и да није било у реду што су медији правили атмосферу да ће у Србији бити следећи новинар који ће бити убијен, подсетивши да су након те изјаве убијен новинар у земљи ЕУ и рањен у Црној Гори.
Један од великих проблема наших медија јесте што неће да пристану на то да су се времена променила и да морају да се мењају. Имамо “Њузвик” који је одлучио да због пада тиража иде само на дигатално издање. Потребно је да се медији у Србији, у доба дигитализације, мењају, нагласила је она.
Када је реч о новцу из буџета за медије, Брнабић је подсетила да је Александар Вучић био тај који је увео пројектно финансирање 2014, иако је за тако нешто постојала много раније потреба, односно 2008. када су медији били под великим притиском због светске финансијске кризе.
По питању приватизације медија рекла је да је држава указивала на проблеме, посебно локалних и медија на мањинским језицима, те да је и ОЕБС увидео проблем.
Највише на свету бих волела да се нађу сви који су претили новинарима, или им наудили, да сви буду пронађени и затворени. Ја ћу урадити све што могу, али невероватно је помислити да нећу да људи буду иза решетака који су починили такво дело, рекла је она.
Брнабић је казала да се разговори о новој медијској стратегији воде највећим делом конструктивно, иако постоје нека неслагања, али да је важно да се разговара.
Председници НУНС-а Славиша Лекић и УНС-а Владимир Радомировић, који су учествовали у дебати, нису могли да се сложе око тога да је ситуација медија данас најгора.
Лекић је тврдио да постоји неслагање медија око суштинских ствари, а да владу није брига за медије, јер није показивала политичку вољу да се реше сукоби.
Навео је да је после 5. октобра 2000. године била гомила медија која је током 1990-тих имала опозиционе активности, који су желела бенефите од нове власти, а када нису добили, уследила је критика власти.
Премијерка је тада констатовала да ваљда новинари не раде свој посао да би добили бенефите од било које власти, већ раде свој посао у корист грађана.
Лекић је рекао да се НУНС од свог оснивања, пре 20 година, бори за слободу говора, етику и достојанство новинарске професије и да се стање није променило од тада.
Изнео је податке да је број инцидената с новинарима растао непрестано од 2013. године када је забележено 23 напада, на 92 прошле године, додајући да јесте било све мање физичких напада, али све више претњи и притисака.
Председник УНС-а Владимир Радомировић рекао је да не може да се сложи да је све после 5. октобра било мед и мледко на медијског сцени.
Казао је да су се многи новинари после 2000. идентификовали са влашћу и нису дозволили да се критичка реч нађе у медијима, те да је то подржавао и НУНС.
Радомировић каже да је то проблем који је изутно опасан по демократију Србије када се не дозвољава да у медијима изађе критичка реч.
Тога, сматра, да има и данас, али да је нешто боље, међутим, далеко од идеалне ситуације.
