Свети Стефан Штиљановић био је последњи кнез паштровски, добротвор и српски светитељ. Његово име везује се за бројна племенита дела и велико јунаштво у борби против Турака.
Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Запоље, налази се на страни Фердинанда. Од кога је касније добио имања у вировитичкој жупанији као и град Валпово у коме је владао.
Већ 1545. године његове мошти налазиле су се у манастиру Шишатовцу у Срему. У доба турске владавине Сремом мошти имале су несумњиво велик значај и веровало се да имају посебну исцелитељску снагу. Од СПЦ уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име.
Његове мошти почивају у ризници Саборне цркве у Београду од априла 1942. године, када су пренесене из манастира Шишатовац.
У манастиру Шишаштовац је постојао је култ св. Стефана Штиљановића.
У Панагирику манастира Шишатовац из 1545. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стефана Штиљановића, српског деспота“.
Јелена Штиљановић била је његова супруга, а носила је монашко име Јелисавета.
Била је српска кнегиња, црква ју је уврстила у ред светитељки.
После његове смрти побегла је од Турака у Немачку.
Када је сазнала да су пронађене мошти њеног мужа, Јелена је дошла у манастир Шишатовац да им се поклони, где је остала и замонашила се. Преминула је око 1546. године.
