Њега осим пространих поља, великих породица и вредних мештана, краси и мултикултуралност, присутна и у Основној школи „Владимир Назор” у којој деца имају могућност похађања наставе на српском, али и на хрватском језику.
Директорка ОШ „Владимир Назор“ Љиљана Дулић је навела да школа под тим именом постоји од 1952. године, и да је отворена као осмољетка. Пре тога, деца су похађала наставу по приватним кућама у различитим крајевима Ђурђина и околине, а данас 117 деце похађа наставу у две смене и на два језика. Данас је под истим кровом и предшколска установа, коју чине две групе. Једна је, како Љиљана Дулић наводи, мешовита, српско-хрватска, а похађају је деца узраста од три до пет година. Другу групу чине деца која похађају Припремни предшколски програм, на српском и хрватском наставном језику. Осим двојезичне наставе, деца у тој школи уче и енглески, руски и мађарски језик.
– Деца од првог разреда основне школе уче енглески, као први страни језик, док је други страни језик у нашем селу руски, по чему смо и јединствени у целом граду и околини – казала је Љиљана Дулић, и додала да, осим тих језика, деца имају прилику да уче и мађарски, као језик средине, док за буњевачки језик није било довољно заинтересованих.
Дани културе, историје...
Већ шесту годину заредом, у ОШ „Владимир Назор” организује се манифестација „Дани нације”, или „Дани културе”, а Љиљана Дулић истиче да је помоћ родитеља, мештана, као и гостију из Суботице увек значајна. Током тих пет дана организује се низ активности у оквиру којих се деца, родитељи и гости упознају с културом, историјом, географијом, народном ношњом, плесовима и традиционалним јелима одређеног народа, нације, културе. До сада су одржани дани мађарске, енглеске и руске нације, „Дани Међимурја у Ђурђину”, „Дани буњевачке културе“, док су прошле године организовани „Дани Србије“.
Настава на хрватском језику се у тој школи одвија од 2002. године, када је управо она имала највећи број уписаних ученика у односу на четири школе у којима је настава на хрватском језику почела такође те школске године. Љиљана Дулић је казала да су некада имали пет или четири одељења на хрватском наставном језику, али да никада нису постигли континуитет такве наставе од првог до осмог разреда.
– У нашој школи смо максимално имали 13 одељења, од којих је било осам на српском и наставном језику пет на хрватском, а ове школске године имамо само два разреда на хрватском наставном језику – рекла је наша саговорница. – Та два разреда су комбинација I, II и IV разреда и VIII разред.
Осим наставе на хрватском језику, остали ђаци ђурђинске основне школе имају могућност похађања изборног предмета Хрватски језик с елементима националне културе, који се реализује два часа недељно.
– Деца губе интересовање за предмете и учење уопште, али и упркос томе, имамо групу деце која изучава тај предмет те учествујемо у такмичењима међу школама и дружењима, која се организују, како код нас, тако и у Хрватској, нашој матичној домовини – навела је Љиљана Дулић.
Као заједнички циљ и главну мисију школе и родитеља, директорка је навела склањање деце с улице и корисно провођење слободног времена, што доказују и бројним секцијама и активностима. Неке од њих су плесна, рецитаторска, драмска и новинарска секција, хор виших разреда, фолклор, карате, као и креативне радионице. У плану је баштенско-вртларска секција, као и ученичка задруга.
– Наш задатак у школи је да свим ученицима омогућимо једнаке услове за живот, рад и учење и да непрестано радимо на интеркултуралности, мултикултуралности, на подизању свести о томе да нисмо сви исти, али да треба да се међусобно поштујемо, уважавамо и сарађујемо – закључила је директорка Љиљана Дулић. – Сви у школи се трудимо око тога, али знамо да много тога деца носе и од куће.
К. Ивковић Ивандекић
Пројекат „Толеранција и разноликост удружене у заједнички живот Војводине” реализује „Дневник” уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и верске заједнице.
