Додатни фактор ризика за боравак у екстерним просторима, у току екстремних хладноћа је честа пропратна појава ветра, што додатно убрзава одавање телесне топлоте, а самим тим и настанак промрзлина и других штетних последица по здравље изложених особа – кажу у Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Додатни фактор ризика у условима екстремне хладноће представља и учешће у саобраћају, с обзиром на појаву леда на путевима. У случају неопходности изласка из урбаних целина у којима је успостављено редовно чишћење и одмрзавање путних праваца, не саветује се кретање на дуже релације возилом без пратње, с обзиром на могућност застоја услед снежних наноса, у изолованој средини, без доступне помоћи, што за последицу може имати хипотермију и евентуални смртни исход.
- Пролонгирано излагање веома ниским температурама ваздуха (температуре смрзавања) може за последицу да има озбиљне клиничке манифестације попут рововског стопала, промрзлина и хипотермије. У упозоравајуће знаке спадају: неконтролисано дрхтање, нејасан и неразговетан говор, неспретни покрети, осећај замора и конфузно понашање. Уколико се неки од поменутих знакова примете код изложене особе неопходно је хитно затражити стручну лекарску помоћ – упозоравају у “Батуту”.
Посебно осетљиве групе људи у ситуацијама изложености екстремној хладноћи су особе са дијагнозом дијабетеса, хипертензије и кардиоваскуларних поремећаја здравља, затим особе са ординираном специфичном терапијом (морају проверити код свог изабраног лекара да ли је неопходно извршити измене у условима екстремне хладноће, услед вазоконстрикторног дејства ових климатских услова), као и старије особе, деца предшколског узраста, труднице.
Директор Института за ортопедију „Бањица” у Београду Зоран Башчаревић рекао је јуче да је са првим снегом и леденим данима на Ортопедској клиници на Бањици знатно повећан број пријема због тешких прелома. „Реч је о преломима који захтевају операцију и хоспитализацију. Само у понедељак имали смо више од 20 пацијента чији су повреде такве да захтевају хируршку интервенцију”, навео је за РТС Башчаревић.
У условима екстремне хладноће заштита организма постиже се коришћењем одговарајуће гардеробе, као и адекватном исхраном.
Старије особе и мала деца су најосетљивија категорија популације. Ниске температуре при повећаној влажности ваздуха у условима хроничног излагања организма се повезују са настанком реуматских обољења. Акутне здравствене последице ниских температура могу бити чак и катастрофалне са појавом тзв. беле смрти, која настаје најчешће код планинара, скијаша, бескућника, алкохоличара... При боравку на температури нижој од нуле дуже време, долази до хлађења читавог тела уз немогућност организма да сачува чак ни минималну телесну температуру, затим до оштећења централног нервног система, наглог пада реакција на бол, поспаности, стања сличног наркотисаном и врло брзог смртног исхода.
Љ. Петровић
