Дакле 31. марта у 2 сата ујутру, казаљке се померају за сат времена унапред и почиње летње рачунање времена.
На зимско рачунање времена поново се враћамо 27. октобра.
За померање казаљки сата заслужан је новозеландски ентомолог Џорџ Вернон Хадсон.
Наиме, он је на темељу својих истраживања о прилагођавању животу у различитим условима дошао до закључка да човеку више одговара живот дању него ноћу и због тога је 1895. године предложио да се казаљке на сату помере два сата унапред како би се током лета искористило више дневног светла него у поподневним сатима, пише Фениx Магазин.
Први пут су праксу померања сата увели Немци 1916. године, а затим су им се придружиле Велика Британија и САД. Тренутно већина земаља у Европи и готово цела Северна Америка померају казаљке на сату два пута годишње.
Померање сата све мање прија људима који имају биолошки часовник. Устајање по мрклој ноћи и генерално, недостатак сунчеве светлости, изазива депресију, а доводи и до смањења витамина Д, одговорног за многе ствари, па и за борбу против вируса. Зато је све више оних који траже да се укине ово померање часовника.
Економисти такође кажу да померање сата није дало очекиване економске ефекте.
