По речима вршиоца дужности директора ЈП „Национални парк Фрушка гора“ Живка Цветковића, рачуна се да је начињена штета у висини годишњег етата који то предузеће има за експлоатацију, а то је 50.000 кубних метара.
– Претрпели смо огромне штете у шумарству – каже в.д. директора Живко Цветковић. – Из те рачунице изузета су делемична оштећења. Стручне службе су добиле задатак да након процене штете, следеће седмице, почну да раде санационе планове и да видимо на који начин ћемо успети наредних година да отклонимо последице. Штета у ловишту и узгајалишту моћи ће можда у наредна два месеца да се отклони, али у шумарству ће то бити мукотрпан посао који ће трајати годинама.
Цветковић напомиње да је Фрушка гора страдала током оба олујна дана. Како каже, стабла су падала на све стране.
У првој олујној ноћи, по Цветковићевим речима, највише је страдало ловиште Ворово, односно ограда дуга 40 километара. На сваких 30 до 40 метара је пало стабало на жицу, што је део дивљачи искористио да напусти ограђени део ловишта. Због попадалих дрвета радници нису могли на време да се пробију до хранилишта да нахране животиње и оне су, будући да у близини има неовршених пшеничних поља и поља под кукурузом који је у фази млечне зрелости и примамљив за исхрану дивљачи, кренуле у атаре.
– Колико смо могли, смањили смо одлив дивљачи. Верујемо да је добар део напустио ограђени део Ворова и изашао у атаре села и општина која се наслањају на Фрушку гору. На узгајалишту Равни где су нам европски јелени и бизони, током прве ноћи дрва су такође попадала по огради. Бизоне смо нашли пола до километар далеко од ограде. Успели смо свих пет да вратимо и затворимо, а колико је јелена напустило узгајалиште нисмо још утврдили. Надамо се да ћемо после санације ограде део јеленске популације вратити, али сигурно је да ће одређен број остати у отвореном делу ловишта – додаје Цветковић.
У отклањању последица олује на узгајалишту и ловишту од 19. до 21. јула учествовало је 30 људи, дестак из чуварске службе, исто толико ловочувара, док су остатак чинили запослени из радних јединица, обучени да раде са тестерама.
– На првој и другој ванредној седници Покрајинске владе након невремена презентовани су подаци о штети коју је Национални прак претрпео – напомиње Цветковић. – Молио сам Владу и Штаб за ванредне ситуације да помогну колико могу. Укључено је двадесетак људи са моторним тестерама у санирање штете у Бачкој Паланци, Новом Саду и приградским насељима, а ми са наших тридесетак запослених настављамо унутар Националног парка да радимо исти посао. Покрајинска влада је показала пуно разумевања за ситуацију у којој смо се нашли. Процењује се да је штета на ловно-техничким објектима у Ловишту Ворово и узгајалишту Равни 25 милиона динара. То је сума потребна да се оштећења отклоне да не би сва дивљач изашла из ограђеног дела чиме би се начинила дупла штета. Ми бисмо остали без дивљачи, а она би у атарима нанела штету усевима. Имамо обећање Покрајинске владе да ће нам на седници ових дана одобрити 25 милиона да бисмо од понедељка кренули у санацију.
Цветковић каже да је добра околност у овој ситуацији што је у свим околним општинама проглашена ванредна ситуација, што Националном парку олакшава функционисање јер не мора да спроводи поступак по Закону о јавним набавкама, чиме добија на времену. Он се нада де ће због тога успети већ следеће седмице да започне обухватније санирање штете на ловишту, а потом и израду санационих планова који морају да добију сагласност Управе за шуме при Министарству пољопривреде.
– Као корисник и управљач, ми морамо да спроводимо мере санације, што изискује огромне трошкове. Имаћемо у томе помоћ Покрајинске и Републичке владе, Министарства пољопривреде... Свесни смо да не можемо да очекујемо подршку у мери која је нама потребна, али свака помоћ је добродошла. Ми ћемо наше снаге усмерити у санацију и исправљање елементарне непогоде које нас је задесила, али из које смо изашли без повређених нити међу радницима, нити међу путницима. Немамо велику штету на објектима у радним јединицама и то ћемо сопственим снагама санирати – додаје наш саговорник.
Прве олујне вечери ренyери - чувари природе и ловочувари су одмах прискочили у помоћ онима који су се задесили на Фрушкој гори јер су сви путеви били непроходни. Петнаестак возила је било заробљено, а у једном од њих мајка са дететом, до којих им је требало око четири сата да стигну.
– Требало нам је 15 до 20 часова да ослободимо само Гребенски пут и да га приведемо колико-толико намени, односно да може да се њиме одвија саобраћај – напомиње Цветковић. – Након тога смо кренули у рашчишћавање осталих путева који воде ка овом путу. Два дана је трајала интервенција на путној инфраструктури под чим се подразумева само уклањање стабала да може саобраћај да функционише. Тек након тога смо се позабавили штетом у радним јединицама.
Директор Националног парка каже да су стабла тополе у радној јединици Бочин уз Дунав претрпела тоталну штету. По његовим речима, стабла су претворена у чачкалице, самлевена и мораће да се посеку и продају као целулоза, а у наредном периоду да се отпочне пошумљавање при чему су трошкови енормно велики, а експлоатациона вредност шуме готово никаква. Најмање штете су претрпели Сремски Карловци у делу који се наслања на Стражилово.
– Скренуо бих пажњу грађанима пошто се и у наредном периоду најављују олујне непогоде да се уздрже одласка на Фрушку гору у тим тренуцима и не ризикују свој нити животе оних који би у случају потребе притрчали да им помогну. Апеловали смо на разне начине и пред ова два олујна невремена да се не упућују на Фрушку гору док непогода не прође. Другог дана чекали смо у приправности и надали се да нећемо морати да интервенишемо, али смо упркос апелима морали да изађемо на терен јер смо имали заробљене људе – каже Живко Цветковић.
Зорица Милосављевић
