Циљ је да се истакне чињеница да повећања знања и свесности о факторима ризика за настанак болести бубрега као и промоција здравих стилова живота, пре свега правилна исхрана и физичка активност, могу у значајној мери да помогну у спречавању настанка болести.
- Процењује се да ће до 2025. године 18 одсто мушкараца и преко 21 одсто жена широм света бити гојазни, а шест одсто свих мушкараца и девет одсто свих жена су екстремно гојазни. У неким земљама гојазност је већ присутна код више од једне трећине одраслог становништва и значајно доприноси оболевању и умирању - објавио је Институт за јавно здравље Војводине.
Гојазност је потенцијални фактор ризика за развој болести бубрега и доводи до смањене функције бубрега, јер код гојазних особа бубрези раде више и филтрирају већу количину крви него што је нормално, како би одговорили на повећане метаболичке захтеве. Гојазне особе имају од два до седам пута већу шансу за развој терминалне бубрежне инсуфицијенције у односу на особе нормалне телесне масе, а напади акутног оштећења бубрега чешће се јављају код гојазних особа. Смањење телесне масе може у значајној мери да успори прогресију болести.
- Хронична бубрежна инсуфицијенција може да доведе и до преране смрти, пре 65. године живота и чини чак 84 одсто смртних исхода од свих болести бубрега. У просеку, једна од 10 особа има неки степен хроничне бубрежне инсуфицијенције, која може да се развије у било ком узрасту, а ризик је са годинама већи - наводе у Институту.
Код отказивања функције бубрега, спроводи се дијализа или се трансплантира орган. За 10 до 15 одсто болесника даваоци органа могу да буду крвни сродници или биолошки несродни донатори, брачни партнери и пријатељи. За остале болеснике траже се подударни даваоци код особа са дијагностикованом можданом смрћу, кадаверични даваоци, због чега је потребно да се повећа број кадаверичних трансплантација
- У Србији се трансплантације бубрега обављају у пет здравствених установа. Током 2014. године, према фактурисаној реализацији здравствених услуга, урађено је 68 трансплантација бубрега - кажу у Институту.
Болести бубрега могуће је на време дијагностиковати, прегледом узорка мокраће, крви и крвног притиска могу да се открију рани знаци болести. Лекару треба да се јаве сви који имају један или више фактора ризика, а то су: повишен крвни притисак, шећерна болест, прекомерна телесна тежина, више од 65 година, који у породици имају неког са оболелим бубрезима и који су малокрвни.
Љ. Петровић
Осам златних правила
Осам златних правила за смањење ризика за развој болести бубрега су физичка активност, редовно контролисање нивоа шећера у крви, контрола крвног притисак, правилна исхрана и одржавање нормалне телесне тежине, узимање довољне количине течности, престанак пушења, неузимање лекова који нису прописани рецептима и редовно контролисање бубрега уколико постоји један или више фактора ризика.
