Јован је и колекционар, а последњих месеци нарочито га занимају зидни сатови. Покварене поправи, а како је увек пун идеја, научио је и да направи сат, односно да механизам инсталира на занимљиве подлоге.
– Завршио сам вишу грађевинску школу, али сам, у ствари, желео да будем кувар. Увек сам се мотао по кухињи поред мајке, после сам учио од сестре, а откад њих нема, рецепте смишљам сам. Негде нешто видим, чујем, падне ми на памет и одмах то применим у кухињи – прича Јован Љиљак, или Јоца, како га зову сви који га познају.
У великом кругу пријатеља и познаника, Јоца је познат као човек који припрема најлепшу и најразноврснију слатку и киселу зимницу.
– Немам појма шта све имам у својој остави. Почнем да припремам зимницу с појавом првог сезонског воћа и поврћа на пијаци. Кувам пекмез, слатко, компот, а традиционалним укусима додајем неке своје. Тако имам пекмез од шљиве и банане, компот од грожђа, yем од смокве са различитим зачинима, компот од крушке са ванилом... Не знам ни сам шта све у току године припремим. Припремам и киселу зимницу, краставце, паприку, а ове године сам први пут припремио бели лук, једну варијанту са сирћетом, другу са маслиновим уљем. Никад не понављам рецепт и никад не направим два иста производа, увек нешто променим – прича нам Јоца.
Што се тиче зимнице, Јован има још два правила. Прво правило је да никад не једе оно што припреми, а друго да зимницу не продаје већ искључиво поклања породици и пријатељима. Заузврат, они који добију леп домаћи поклон дужни су само да врате тегле. Осим припремања зимнице, у чему бескрајно ужива, Јоца има још хобија.
– Почнем да сакупљам, на пример, гоблене. Трагам, проналазим, направим сам рамове, окачим и то радим док ме занима. Онда ме обузме нешто друго. Сакупљао сам слике, зидне тањире, порцелан... Сад ме окупирају сатови. Пронађем на бувљаку или ми неко донесе старе, покварене, па их поправим. Или видим нешто занимљиво, на пример, леп порцелански тањир и онда од њега направим сат. Сви моји хобији ми улепшавају живот, уживам у својим колекцијама и, наравно, у друштву својих пријатеља – завршава овај разговор Јован Љиљак.
Жељко Балабан
