Ову констатацију потврђује чињеницом да се у последњих 14 дана у Србији број оболелих повећао четири пута.Ивануша је Танјугу рекао да треба размишљати о увођењу нових мера и напомиње да су мере које су на снази добре, али да очигледно не дају резултате који се очекују и желе.
"Пуно има разлога за то. Одређени број људи постојеће мере не поштује како би требало. Могуће је и да се вирус проширио толико да постојеће мере нису довољне, па треба размишљати о додатним мерама", навео је Ивануша.
Наводи да је тешко питање када увести додатне мере, јер су сви мало уморни од ковида-19, али треба имати на уму да јавно- здравствене мере стављају епидемију под контролу и да се тиме штити здравље и живот људи, али и привреда.
"Треба размишљати о новим мерама, оне су потребне у овом моменту када се ситуација погоршава јако брзо", навео је он.
Истиче да су многе западноевропске земље увеле различите облике ограничења кретања како би зауставиле даље ширење вируса, а да је увођење полицијског часа и "заустављање живота" строга, крајња мера која се користи када не преостаје ништа друго.
"Треба да знамо да је ковид-19 озбиљна болест, многи људи умиру, многи пацијенти имају трајне последице. Када расте број оболелих то је велико оптерећење за здравствени систем и свако погоршање епидемиолошке ситуације доводи до тога да здравствени систем није у стању да обезбеди све услуге осталим пацијентима који болују од других болести. Многе од њих су озбиљне и смртоносне", рекао је Ивануша.
Упитан да ли пооштравање казнене политике може да допринесе поштовању донетих мера Ивануша је навео да ће казнена политика "убедити" многе да почну да поштују мере, али да за мали броју људи ни то неће помоћи.
"Надам се да ће на крају тај број бити толико мали да неће имати битан утицај на ток епидемије", рекао је он и указао да многи људи у Србији поштују мере које су на снази и да за те људе додатна казнена политика неће имати утицаја, јер схватају озбиљност ситуација.
На питање које би то додатне мере могле да буду уведене, Ивануша је навео да грађани треба да избегавају све ситуације где има више људи у групама - кафићи, ресторани, приватна славља.
Каже да послодавци треба да обезбеде запосленима "здраву средину", а да то подразумева да се обезбеди физичка дистанца, да на уласку у зграду или фабрички круг нема гужве, да се током паузе за ручак не ствара гужва, да се носе маску, одржава хигијена руку.
"Јавни саобраћај треба избегавати, колико се може. Ако то није могуће треба да се испоштују све мере предострожности као што су маске, дезинфекција руку на изласку. Сви који могу да раде на даљину треба да раде од куће", навео је директор Канцеларије СЗО у Србији.
С обзиром на то какве су бројке у Србији, истиче, свака особа коју сретнемо може бити потенцијални носилац вируса и да се треба понашати у складу са тим.
Напомиње да уколико се не предузму благовремено мере све може да измакне контроли и да то сведоче бројни примери европских земаља.
Као пример навео је Мађарску, Грцку, Словачку, Цешку, Грзију, Словенија, које су до јесени имале одличну ситуацију, а да сада бележе огроман број заражених.
"Цешка је мало већа од Србије, а имала је 15.000 оболелих дневно. Словенија је имала велике бројке. То погоршање може да се догоди јако брзо", навео је он.
Наводи да се епидемија може контролисати, али да се не сме посустати са мерама.
"Тај менталитет, психолошки део борбе против епидемије је врло захтеван јер људи ако не осете опасност мисле да не постоји", рекао је Ивануша.
Наводи да треба пратити епидемиолошку слику и треба ставити мере на снагу правовремено.
"Видели смо да је државама које су увеле строге мере, ограничавање кретања, заустављање живота то имало утицаја и да се враћа контрола над епидемијом. Наравно, што се дуже чека, ситуација ће бити тежа и мере морају бити строже да се заустави ширење вируса", рекао је Ивануша.
Истиче да треба избегавати сплавове, клубове и друга места где се пева, не носи маска, не држи дистанца, јер је на таквим местима много већа опасност за ширење вируса.
