Јанковић је рекао да што се тиче броја пацијената на респиратору, ту имамо пораст, али да је то очекивано.
"Клиничка слика се развија током одређеног времена, тако да крива броја пацијената на респиратору увек мало касни у односу на број новооболелих", додао је Јанковић у Дневнику РТС-а.
На питање колико тестирање даје реалну слику, он је навео да се сигурно не може очекивати да се тестирањем открију баш све заражене особе.
"Међутим, с обзиром на строге индикације тестирања које су систематичне, можемо да очекујемо да нам тестирање да увид у кретање епидемије ако те индикације држимо из дана у дан", нагласио је Јанковић.
Говорећи о томе хоће ли здравствени систем издржати попуњавање ковид болница, Јанковић је рекао да хоће уколико не буде даљег пораста и уколико је ово садашњи плато.
"Уколико се настави пораст, наравно да ће даљи резервни капацитети морати да буду пуштени у дејство", истакао је Јанковић.
Када је реч о промени тежине клиничке слике, Јанковић је навео да је увек у групама које нису ризичне постојао један проценат особа које развију тежу клинику слику и да се због тога каже да нико није потпуно безбедан.
"Није се ништа променило. Код деце и даље је тежа клиничка слика екстремно ретка, као и код младих здравих особа, а код ризичних група пре свега старијих особа и особа са хроничним обољењима и са поремећајем имунског система, наравно да је ризик највећи", рекао је Јанковић.
"Када говоримо о факторима ризика, ми говоримо заправо о статистици, а појединац може увек да прође боље или лошије у зависности од неких индивидуалних предиспозиција и зато нико не треба да мисли да је унапред заштићен или безбедан", поручио је Јанковић.
