Како "Новостима" пишу у издању од петка, признанице се налазе у Архиву Југославије и Народној банци Србије, и на свакој од њих види се шта је плаћено новцем из дворске касе, а шта новцем из сефова краља Александра Првог, краљице Марије, кнеза Павла или кнегиње Олге.
Све оно што је плаћено новцем из дворске касе, како сазнаје лист, биће третирано као државна имовина и остаће држави, док ће Агенција за реституцију разматрати искључиво некретнине и покретности за које постоје докази да су их чланови породице Карађорђевић платили властитим новцем.
Краљ Александар је за живота изградио Краљевски двор у оквиру комплекса на Дедињу, за себе и краљицу Марију и започео градњу Белог двора за синове.
Атентат у Марсељу, 1934. године, спречио га је да градњу и заврши, па је овај двор завршио кнез Павле и у њему живео са породицом до почетка рата. Његови наследници, кнегиња Јелисавета и кнез Александар, који је у међувремену преминуо, у поступку реституције тражили су покретности из Белог двора за које тврде да их је купио њихов отац, иначе чувени колекционар уметнина и нумизматике.
У питању је вредан намештај, слике старих мајстора, попут Пусена или Рембранта, скупоцен порцелански сервис из Севра.
Занимљиво је, наводи лист, да се ове покретности налазе и на списку захтева осталих Карађорђевића.
Агенција ће морати, како је потврђено "Новостима" у тој институцији, да утврди шта коме од наследника припада, уколико је то могуће и ако постоје докази. За све оно што не може бити враћено у натури, како за некретнине, тако и за покретности, максималан износ који по закону неко може да добије јесте укупно пола милиона евра.
То значи да ће престолонаследник максимално моћи да добије пола милиона као наследник краља Петра Другог, а исте максималне износе моћи ће да добију и наследници принца Томислава и принца Андреја.
Колико ће бити обештећење знаће се тек после налаза вештака које ће Агенција ангажовати да процене Дворски комплекс и добра која се налазе у њему.
Принц Павле је, према речима његове кћерке Јелисавете, пописивао све ствари које је куповао или отуђивао. Тако и данас постоји попис сребрнине коју је купио својим новцем и потврде о куповини слике Николе Пусена, као и сервиса из Севра, на аукцији у Паризу, код аукцијске куће "Шарпантје". Постоје докази да је купио и велику библиотеку пуну ретких књига у кожном повезу, у Лондону, од Марије, сестре војводе од Кента.
