Услед дисконтинуитета у раду, по њеним речима, расте притисак на ученике, те све чешће долазе код психолога по своју дозу охрабрења и подршке.
„Било је случајева када су родитељи долазили уместо деце”, навела је Марија Талијан за Танјуг, додајући како је недостатак контакта засигурно отежао читаву ситуацију, што сматрају многи ученици, родитељи и наставници. „Током наставе се дешавало да немају доживљај да је преко пута стварна особа, па је било примера да ученици спусте баријеру у комуникацији, што је ефекат онлајн дописивања.”
Напомиње да су ђаци услед епидемије принуђени да убрзано сазревају, јер стално изнова морају да се адаптирају на нове околности, али и да ће им с недавним преласком на непосредну наставу бити лакше. То мишљење дели и педагошкиња Биљана Грујовић, која наглашава да се показало како већини више одговара рад уживо, јер је епидемија смањила комуникацију између вршњака.
„У разговору са њима сазнали смо да немају осећај целине и дружења. Садашња прва и друга година се не познају међусобно, а то важи и за ученике једног одељења. Али сада се враћамо у нормалан систем, па се надам да ће све функционисати као некада”, поручила је за Танјуг.
Како каже професорка српског језика и књижевности у Земунској гимназији Валентина Вукмировић Стефановић, „епидемија је начинила велику пометњу”.
„Трудимо се да се то не види, али је јако тешко. Пролазили смо кроз све фазе наставе и трудимо се да дамо максимум за мотивисаност и рад ученика, а имали смо срећу да гимназија ради по платформи Мајкрософт тимса, тако да смо се, када је била потпуна онлајн настава, укључивали у реалном времену”, навела је она, не кријући да је ученицима било најтеже јер су се нашли у новој ситуацији, док су професори све боље подносили због своје зрелости и година.
Ученица треће године у поменутој гимназији Марија Десница сагласна је да је било тешко пратити онлајн наставу, када је и изгубила мотивацију за учење.
„Боља је жива реч, сада сам мотивисанија и имам жељу да учим”, истакла је она, додавши да је због короне морала да узима приватне часове.
Лени Несторовић, која похађа шести разред ОШ „Свети Сава”, драго је што може поново да види своје другаре.
„Било је доста техничких проблема и код наставника и код ученика, а сада ми је много лакше јер смо се вратили на старо”, навела је Лена.
Педагошкиња те школе Татјана Перишић подсећа да је било периода када су ученици поједине дане схватали као слободне, али су се просветни радници трудили да их подстакну на самосталност, како би сами пронашли начин да искористе различите изворе и стекну знање.
С. М-ћ
