Деоница којој су се изнова и непрестано дивили, од 3. децембра прошле године названа је „Крлетова меморијална стаза“ у част изненада преминулог Светозара. Свечаном отварању присуствовало је 154 планинара, у акцији коју су организовали ПСД Железничар, чији је овај брачни пар из Беочина био члан од 1991. и ПСД Поштар из Новог Сада. У друштву љубитеља Фрушке горе, какав је и сам био Крле, из Зрењанина, Суботице, Шида, Руме, Ирига, Черевића и Беочина, први пут се организовано, у част изузетног човека прешла траса на којој је овај планинарски и друштвени активиста оставио велики траг. Број људи који се окупио да му, на можда и најлепши начин ода почаст, довољно говори о томе какав је био Крле. Обновио је извор Тобyијска вода, учествовао је у изградњи пирамиде на Павласовом чоту, другом највишем врху Фрушке горе, у спомен Игњату Павласу, а печат је оставио и на уређењу многих места у Беочину и околини. Радио је на сређивању стаза и дежурству на контролној тачки „манастир Беочин“ на Фрушкогорском маратону, а био је један од 11 учесника, који су за време бомбардовања 1999. године обишли најдужу стазу у жељи да се традиција ове манифестације не прекине. Добитник је Бронзане значке Планинарског савеза Србије за дугогодишњи рад на развоју планинарства у Србији.
Иницијативу за израду стазе покренуле су његова супруга Соња и ћерка Вера Кокић Остојић. Светозар је преминуо у јуну у 71. години, а жеља његових најмилијих била је да се у истој години отвори стаза.
Она се комплетно простире на територији удружења приватних власника шума „Шумска заједница Беочин“ у области популарно названом „Рим“. Дуга је пет километара, са успоном од 200 метара, трасирана је кружно, око брда Возарев чот, по проходним шумским путевима и стазама, а маркирана је двосмерно зелено-белим кругом. Постављени су путокази на кључним раскрсницама и информациони панои са мапом на прилазном Дубчековом путу и старту и циљу код шумске куће „Рим“.
– У ових пет километара сажето је све што треба да се види на Фрушкој гори – каже за „Дневник“ Соња Кокић, која је са супругом у планинарству више од три деценије. – Стаза је лепа, садржајна, има изворе, одмориште, водопаде, клупу, поток, стрмине, кућу у „Риму“...
Како каже, Светозар, који је родом из Новог Бечеја, а 50 година провео је у Беочину, за себе је говорио да је равничар по рођењу, а планинар по хтењу.
– Желимо да додамо још четири километра око Бранковца и да се спустимо до Думбовачког водопада, како би стаза била комплетнија – истиче Соња. – То је већ био велики посао да бисмо га завршили до краја 2022. године, па смо оставили за пролеће.
Опис трасе
„Крлетова меморијална стаза“ почиње код шумске куће „Рим“, благо се пење ка извору Тобyијина вода, после ког на следећој раскрсници једна стаза води према локалитету Кобилица и даље ка Бранковцу, а „Крлетова“ скреће на исток и доста стрмо се спушта у долину Думбовачког потока. Потом се избија на локалитет Триангл, одакле скреће до најатрактивнијег фрушкогорског водопада – Думбовачког. Враћа се затим до Триангла и наставља лепом долином потока Думбовац, све до увира потока Рим, где скреће на запад и благо се пење све до извора Рим, успут пролазећи поред језерцета. Преостаје потом још кратак успон до шумске куће, са лепом, „парковски“ уређеном околином и столом са клупама, где и завршава ова стаза.
Иако су Соња и ћерка Вера дошле на идеју да се направи меморијална стаза, требало је то и спровести у дело. Синиша Петров, председник Комисије за планинарске путеве Планинарског савеза Војводине, водио је акцију трасирања, маркирања и постављања путоказа и инфо-паноа, а у екипи су били и Милан Бреберина, Миливој Киждобрански, Горан Зубић, Тања Перендија, као и Соња и Вера Кокић.
– Једним делом се само иде стазом Фрушкогорског маратона и Фрушкогорске трансверзале, остатак је потпуно нова деоница – објашњава Синиша Петров. – Све је урађено по стандардима Комисије за планинарске путеве и уз одобрење Јавног предузећа „Национални парк Фрушка гора“. Ово је леп пример како треба да се раде стазе.
На планинарима и љубитељима панонске лепотице је сада да се шетајући овом деоницом присећају, или упознају са Крлетом, који је и на овај начин наставио да буде у служби планинарства.
Кристина Бугарски
