ЖИВОТНИ И ЛОВАЧКИ ПУТ СЛАЂАНА НИКИЋА Од несуђеног Американца до великог банатског ловца

Чудни су путеви господњи, тако и ловачки... Слађан Никић родио се 1963. у Иванди, пограничном селу у Румунији.
Приватна архива/Капиталац вепар није умакао
Фото: Приватна архива/Капиталац вепар није умакао

Од малена, уз деду и оца, заволео је лов. Али, у време док је земљом владао Николае Чаушеску, који је и сам био пасионирани ловац, није било лако ловити у земљи наших комшија.

- Можда троје људи у селу је имало пушку. Ко је желео да је добије, морао је да нађе неку везу, препоруку од власти, махом од припадника Секуритатее (службе безбедности) – присећа се Никић.

Завршио је електротехнички факултет у Темишвару. Како се у Румунији оног доба није видела перспектива, Слађан је, попут многих, одлучио да потражи срећу на другом месту. У Зрењанин је дошао 1988. С обзиром да му је деда рођен у банатском селу Боки, имао је тамо рођака, али идеја му је била да продужи у Сједињене Америчке Државе и знање тамо уновчи. Али, судбина је хтела другачије. Снашао се, започео посао, засновао породицу... Банат му је постао дом, где је могао да се врати омиљеној пасији – лову. У почетку, највише је ловио фазане, а онда је 2005. године, након поплаве у средњем Банату , дошло до експанзије дивљих свиња. Ловио је црну дивљач, али...


Вепар од 128 поена

Слађану је изазов улов капиталног дивљег вепра.

-Треба га пронаћи, то је најтеже. У Међи сам једног чекао три месеца, имао је 250 килограма – сећа се Никић.

Ипак, пре четири године, стигло је злато. У Лукином Селу уловио је вепра чије су кљове оцењене са 128 ЦИЦ поена, а дужина брусача беше 26 центиметара.


-У Лукином Селу, где сам члан ловачког друштва, уживао сам у лову и добром друштву. Било је дивљих свиња, али свега осталог – мало. Увидели смо да је мањак племените дивљачи проузроковало велико ширење предатора, нарочито шакала. Дуго нико није обраћао пажњу на њега, нисмо били свесни да га има у толиком броју, али одговарала му је мочварно тло, трска, запуштена рибњачка језера... Углавном, почео сам интензивно да ловим шакале, прво са чеке, потом и пиршом. У почетку је било лако, дешавало се да падне и 10 комада за једно вече. И они су, временом, постали опрезнији, лукавији, али тако је лов интересантнији и изазовнији – каже банатски ловац.

Фото: Приватна архива/Ноћна мора за длакаве предаторе

Постао је специјалиста за овог предатора. Одстрелио је до сада четвороцифрен број. Приметио је да је шакал потиснуо лисицу, али и још неке карактеристике.

- Изузетно добро види ноћу. Не као дању, наравно, али одлично. Такође, добро чује и осећа мирис на даљину, те их ловим уз вабилицу или употребом неког мириса који ће их привући. Видео сам какоје шакал уловио одраслог зеца и одмах су му пришла још два шакала како би га растргли. Срнећа дивљач се још опоравља од овог предатора – уверен је Никић.

Лов на срндаће му није изазован, али посетио је Словенију како би ловио довокозе. Следећи трофеј који планира је онај вучји, јер њих у Банату нема...

Д. Кн.

EUR/RSD 117.1205
Најновије вести