Она је нагласила да ће се кроз јединствен информациони систем и регистар истраживача, који се формирају при Министарству просвете, моћи да води "паметна политика", те да ће се јасно видети где треба улагати, кога подржавати и у којим областима.
"На тај начин препознаћемо истраживачке тимове, групе, професоре, факултете којима ћемо посветити посебно пажњу", рекла је Мандић за Танјуг.
Чињеница да је од 20.000 универзитета у свету, Универзитет у Београду рангиран од 201. до 300 места велики је успех и за сваку похвалу, нагласила је она и додала да су неки универзитети из региона позицију на Шангајској листи ове године изгубили.
Подсећа да је од ове године на Шангајској листи уведена новина рангирања универзитета у 52 научне области , те да је УБ у 17 области међу првих 500 у свету, док су универзитети у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу рангирани у области математике.
"Знајући шта наши универзитети раде и какав напор улажу, очекујемо да ће следеће године бити заступљени у више области на Шангајској листи", каже Мандић.
Добром рангирању на престижној листи, додала је, допринела је изврсност појединаца којима су радови веома цитирани у свету, те да ће се убудуће ићи ка "изврсности у науци и подршци појединцима".
Шангајска листа, коју сваке године објављује универзитет Циао Тонг из Шангаја, једна је од најутицајнијих листа која рангира најбоље универзитете у свету.
Кључни критеријуми за рангирање универзитета су број објављених научних радова у међународним часописима, цитрираност, број добитника Нобелових награда и Филдсових медаља који су похађали универзитет или на њему раде.
Листа је неформална, али ствар је престижа бити на њој, јер обухвата само два одсто светских универзитета.
