Милојевић за „Вечерње новости“ каже да преговарачко поглавље 23 са ЕУ сви везују за судство, али сматра да је оно најмање спорно.
Врховни касациони суд је донео јединствени програм решавања старих предмета и у сарадњи са апелационим судовима споразум око уједначавања судске праксе. На крају 2012. било је скоро четири милиона старих предмета, сада их је мало више од два милиона, рекао је он.
Према његовим речима, Поглавље 23 више се односи на стварање законодавног оквира као гаранције независности судства.
Милојевић је навео да је Радна група за измену Устава у вези са правосуђем одавно завршила радну верзију измена.
Говорећи о томе како треба да изгледа избор судија и тужилаца, Милојевић оцењује да Скупштина мора да се искључи из избора судија, али да ни Врховни савет судства не сме да остане са великим овлашћењима, а без контроле.
Треба водити рачуна и да ако Правосудна академија постане уставна категорија не испадне да онај ко одлучује о пријему на њу, одлучује посредно о судијама, објаснио је он.
На питање о анкети Удружења судијских и тужилачких помоћника по којој судије мање верују правосуђу него грађани, Милојевић каже да је забрињавајуће то да „сами у себе немамо поверења“.
Могуће је да су резултати лоши, јер се судије плаше измене Устава. Реизбор или избор судија 2009. позивао се на уставне измене из 2006. Више од 1.000 носилаца правосудних функција остало је без посла. Судије се боје да се то не понови, оценио је он.
Поводом Закона о спречавању насиља у породици, Милојевић каже да су се судије добро снашле, али да је прилив огроман. За пет месеци пријављено је 20.000 лица због породичног насиља, а судови су одлучивали о око 7.000 мера, додаје он.
На питање колико ће одељења за борбу против финансијског криминала и корупције утицати на даљу оптерећеност судија, он каже да ће ВСС донети одлуку о повећању броја судија у четири виша суда у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву.
Председници судова су позвали заинтересоване да се пријаве, обавиће се обука после чега ће бити одлучено ко се упућује у посебна одељења. Ако тужилаштво и полиција буду добро обучени и добро одраде посао, суду ће бити лакше, оценио је Милојевић.
Он је навео и да је на име накнаде штете због повреде права на суђење у разумном року, 2016. исплаћено 205.500.000 динара и 47.380.000 накнаде нематеријалне штете по пресудама Европског суда у Стразбуру.
У 2017. исплаћено је 170 милиона плус 13,5 милиона нематеријалне штете по пресудама из Стразбура.
Милојевић је казао и да плата судија Основног суда после повећања износи око 100.000 динара.
