Само 27 одсто младих од 1.200 испитаних из целе Србије, заинтересовано је за политичка дешавања, док 85 одсто њих није члан ниједне партије и само 3,5 одсто њих сматра да има утицаја на политичке процесе, показало је истраживање Кровне организације младих Србије о потребама младих.
Како преносе београдски медији, то за последицу има да редовно своје право на изборима искористи 32 одсто младих, никада не гласа њих 37 одсто, док остали то чине повремено.
Скоро 40 одсто младих сматрају да су сви политичари исти, показују подаци истог истраживања, а 70 одсто сматра да се политичке партије не обраћају младима.
Око 85 одсто њих изјаснило се да не верује политичарима, а 80 одсто сматра да не постоје медијске слободе у Србији.
Млади најчешће за информисање користе Фејсбук, Инстаграм и портале, телевизија је на другом месту, породица и пријатељи на трећем, док су дневне новине на четвртом.
Према истом истраживању, 12 одсто има плату већу од републичког просека, 26 одсто има мању, а чак 61 одсто њих не зарађује.
Млади у Србији немају поверење у институције, показала је просечна оцена 3 (оцењивано је од 1 до 5), која је истовремено и максимална коју су успеле да добију неке од институција - војска, полиција, државни органи или црква.
Подаци Акционог плана националне стратегије за младе Министарства омладине и спорта говоре да је стопа запослености младих, старости од 15 до 30 година, повећана са 26 одсто, колико је износила пре седам година, на 35 одсто.
Број младих који раде на радном месту које одговара њиховим квалификацијама смањен је са 62 одсто на 59, субвенције за самозапошљавање користи само око један одсто младих, док 20 одсто њих сматра да је боље покренути сопствени бизнис, него радити за другога, а као најсигурнији бизнис виде отварање приватних вртића и играоница.
Акциони план Министарства показао је да се током прошле године, финансијски и стамбено осамосталило од родитеља само 13 одсто, док 64 одсто њих то није учинило. Према истраживању Министарства омладине и спорта, 63 одсто младих, насупрот 37 одсто, планира да се исели из земље и то у највећем проценту, 45 одсто, у неку од земаља Западне Европе.
Према том истраживању Министарства, међу младима старости од 15 до 19 година, чак 97,7 одсто њих свакодневно користи интернет.
