Алерголог др Андреа Ђуретић каже како постоје нутритивне алергије, на храну, и инхалаторне на неки фактор из спољне средине. Постоје и алергије на убоде инсеката, лекове и друге.
- Алергије су једна од најмасовнијих болести на свету и процењује се да ће до 2050. године сваки четврти човек имати неку алергију. Генетски фактор је примаран за развој алергије, а потом су то услови средине. Генетски фактор се никада није мењао, а фактори спољне средине јесу, зато данас имамо више алергија него раније – објашњава др Ђуретић.
Како наводи, у раном животном добу, код мале деце, најчешће су алергије на млако и јаја, а касније, пред школу као и код школске деце и одраслих људи, долази до алергија на полен и гриње. Алергија на кикирики је једнака по учесталости у свим животним добима, а може и фатално да се заврши.
- Све је више пацијената, а разлог је што људи све више живе у загађеној средини споља, а чистој у кућним условима, па нису изложени вирусима, бактеријама и паразитима. Једна од теорија о томе што су се алергије толико прошириле каже да је то зато што нема више паразитарних инфекција, јер је некада ИгЕ (имуноглобулин Е) био заузет борбом против паразита. Сада се та функција изгубила и он је нашао своју улогу у борби против фактора спољне средине на које би требало да будемо толерантни, као што су јаја и млеко. Поред тога, имамо загађен ваздух, земљу загађену разним пестицидима, издувне гасове. То је све изазов за организам и имунолошки систем се „слуди”. Уместо да створи толеранцију, иде се или у правцу алергије или аутоимуних болести – напомиње др Ђуретић.
Шта све нарушава цревну баријеру
Др Ђуретић истиче како постоје и унакрсне алергије, где некада они који имају алергију на полен испољавају и алергије на неко воће или поврће. Све је више адитива у храни, конзерванса, што све нарушава цревну баријеру, па то за последицу има алергију.
Поред тога, ове године имамо рано пролеће, те су прво почеле да цветају леска и бреза још крајем јануара. Након тога долази полен траве, што ће вероватно да се деси већ у марту и траје до краја маја и почетком јуна, а онда иде и амброзија.
- У исто време када цвета амброзија, цвета и црни пелен и пуно људи у Војводини има алергију на обе биљке, можда чак и више на пелен, али се све приписује амброзији. Година је екстремна и пацијенти су почели да долазе већ у јануару и раније долазе него претходних година – каже др Ђуретић.
Код нутритивних алергија најчешће су алергије на млеко, јаје, кикирики, пшенично брашно, чоколаду, какао и морску рибу.
Савет пацијентима је да на време почну са терапијом, пре почетка цветања, већ половином фебруара. Др Ђуретић саветује свима да што више времена проводе у природи и на чистом ваздуху, да воде здрав живот, избегавају стрес и било какво ицрпљивање организма.
Љ. Петровић
