Током 2018. године пријављено је 5.076 случајева малих богиња. Случајеви малих богиња регистровани су на територији свих округа у Републици Србији, при чему је већина оболелих (80 посто) пријављена на територији Града Београда, Нишавског, Пчињског, Рашког и Јабланичког округа.
Због епидемије морбила које су се завршавале озбиљним компликацијама па и смртним исходима, од 9. октобра 2017. године на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије, у складу с Планом активности за одстрањивање ове болести (пријава сумње, лабораторијска дијагностика, изолација и лечење оболелих, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинација невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица). У складу с предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” на територији Републике Србије интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 18 година. Мере су дале резултата, пошто је значајно повећан број вакцинисаних од малих богиња, те је смањен и број оболелих.
Укупан број регистрованих смртних исхода због компликација узрокованих малим богињама износи 15, а први смртни случај пријављен је крајем децембра 2017. То је била прва смрт од малих богиња у Србији после 20 година. Најмлађа оболела особа била је стара 15 дана, а најстарија 71 годину. Највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. Већина оболелих особа (94 посто) невакцинисана је, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса.
Ипак, још увек се нису стекли услови за проглашење престанка епидемије. Наиме, у јануару 2019. године пријављен је један случај малих богиња у Алексинцу. Током фебруара 2019. године пријављен је један случај малих богиња у Београду, у марту је пријављен један случај малих богиња у Бујановцу, а у прве две недеље априла забележен је један случај обољевања од малих богиња у Београду.
Како кажу у “Батуту”, имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике, те за сада још увек нема проглашавања престанка епидемије ове болести, за коју су многи сматрали да припада неким прошлим временима.
И. Вујанов
