На Новосадском онколошком конгресу учествује 27 предавача из 12 земаља

Новосадски онколошки конгрес одржава се по 12. пут. Почиње данас, и траје до суботе, 22. октобра.
Љ. Петровић/Др Лазар Поповић
Фото: Љ. Петровић/Др Лазар Поповић

На њему ће предавања одржати 27 предавача из 12 земаља Европе и региона. Председник Организационог одбора професор и начелник Одсека за онкохематологију Института за онкологију Војводине професор др Лазар Поповић каже да ће предавања имати више тема, а тичу се иновација у области дијагностике и лечења рака дојке, плућа, уролошки и гастроинтестиланих, као и других карцинома.

„Најзаначајније што ће се чути на конгресу су нови начини системског лечења, имунотерапија, као и коњугати антитела, што је нови ефикасни лек. Биће речи и о циљаној терапији, о иновационим радијационим терапијама, као и проблемима пацијената након лечења рака, који се тичу, на пример, фертилитета и кардиоваскуларних болести„, наводи др Поповић и напомиње да ће међу предавачима бити и четворо лекара из Института за онкологију.

Управо када је реч о фертилитету, односно могућности добијања деце, Поповић каже како је у овој области дошло до великих помака.

„Првог дана конгреса предавање на ту тему одржаће др Матео Ламбертини, који постаје гостујући професор Медицинског факултета у Новом Саду„, напоменуо је др Поповић.

Када је реч о месту које заузима српска онкологија у односу на Европу др Поповић оцењује да је Институт за онкологију Војводине у Сремској Каменици мало испред српског просека.

„На жалост, Србија је и даље прва у Европи по броју умрлих од рака у односу на број дијагностикованих, а у средини смо по броју случајева карцинома. Кључне ствари неопходне да се поправи такво стање су скрининг, едукација и лекара и становништа, као ио увођење иновативних терапија, што код нас иде далеко спорије у односу на Европу„, нагласио је др Поповић.

Лекари који буду присуствовали конгресу имаће прилику да науче много тога и чују која су најновија достигнућа у области онкологије, али др Поповић сматра како неће моћи много тога да примене. Код нас се дуго чека на увођење савремених лекова, односно на њихово увођење на позитивну листу лекова. Међутим, уколико се стекну знања о новим достигнућима, онда ће и лекари знати шта да траже како би и код нас почело да се примењује оно што је дало резултате у другим земљама.

„Када је реч о дијагностици и радијационој терапији ми смо ту напредовали, али је радијациона терапија све мање важна у лечењу рака, а потребно нам је напредовање у области иновативне системске терапије. Доста тога је померено набоље у радијационој терапији, али спорије добијамо иновативне лекове„, закључио је др Поповић.

Текст и фото: Љ. Петровић

EUR/RSD 117.1216
Најновије вести