Христос је ускрснуо и показао се својим апостолима који су га препознали и схватили да је он победио чак и смрт. У Светом писму Павле једанпут пише својим ученицима - све што смо ми рекли је добро и лепо, али да Христ није ускрснуо све би било празно. Празна обећања и ништа нам не би помогло, рекао је Немет.
Како је објаснио, у недељу ујутру враћа се Господин, али сада већ Господин који живи заувек.
Један који је победио смрт и трпњу. На темељу тога ученици су кренули у свет да проповедају Исуса. Зато је то главни благдан и из њега се рађају црква као заједница која живи и дан данас, рекао је надбискуп.
У човеку постоји жеља да буде у у складу са самим собом и породицом, каже Немет, "да живи у миру, те да, исто тако, већина људи тражи контакт са нечим већим него што смо ми, а ту је човек упућен на Бога".
Исус умире за нас. Ми смо позвани да доживимо његову љубав и ту љубав да делимо. Пуно и често покушавамо да се ослободимо терета греха и пропуштених шанси. Бог у својој љубави каже, јесте тако је то било али, то је завршено. Оно што је прошло је у мојим рукама. То не можемо променити. Можемо променити нашу садашњост и планирати за будућност, објаснио је надбискуп.
Он мисли "да је то та нада из Ускра и та његова милост да нас вуче к себи, да не останемо само на овим теренима овде".
Када погледам у назад, објашњава он, видим увек тренутке када ми је Бог помогао. Живот нам увек даје могућности да видимо да се може боље и другачије. Увек када ми дође тренутак када сам мало сломљен, или ми је нешто тешко, онда седнем и рационално почнем да размишљам шта је било у мојој прошлости, тешких момената када ми се чинило да је све завршено и да нема излаза, рекао је Немет.
Ако смо крштени једанпут у Исусово име ми смо остали са њим заувек повезани, каже надбискуп, и додаје, чак и ако одемо даље од њега, он се неће повући од нас, а Ускрс баш то значи.
Из Ускрса излазе оне позитивне тежње, радости и вредности каје свако од нас тражи, била то љубав, опроштење, тражење мира. У сваком тренутку Исус ускрсује са нама и помоћиће нам, сматра Немет.
Он се осврнуо на тренутни сукоб у Украјини и оценио да је потребно да се ради на томе како доћи до примирја.
Миса Ускршњег бдења у катедрали Узнесења Блажене Дјевице Марије
У катедрали Узнесења Блажене Дјевице Марије у току је миса Ускршњег бдења коју предводи београдски надбискуп Ладислав Немет.
Обред је почео паљењем свећа које симболизују Христов улазак у мрачни свет а литругија је почета код ватре као извора топлоте и светла и која представља ускрслог Исуса.
У овој ноћи, речено је, Исус Христ је прошао из смрти у живот а црква позива децу широм света да се скупе на бдење и молитву.
Верници који се придржавају грегоријанског календара а то су католици, протестанти, англиканци, неке православне цркве и бројне мање цркве, данас славе Велику суботу а сутра Ускрс.
Надбискуп Немет мису ће служити сутра у девет сати у катедрали у Зрењанину.
У Београду ће мисе сутра бити служене у катедрали Узнесења Блажене Дјевице Марије, у цркви Криста Краља, затим Светог Анте Падованског, Светих Ћирила и Метода, Светог Јосипа Радника и Цркви Светог Петра.
Надбискуп Немет је у ускршњој посланици истакао да је у овом немирном свету поновно стигло Ускрсно време.
За овај празник припремали смо се четрдесет дана. Број четрдесет је симболичан број, који се односи на четрдесет дана које је Исус провео у пустињи, навео је он.
Ја не бих улазио у то да ли је то мржња једног народа против другог јер су исте вере. Хришћани су и једни и други. Уместо да се ради на томе како доћи до примирја, као главни проблем се представља ко ће да буде у једном манастиру, рекао је Немет.
Он је мишљења да религије нису искористиле капицитет које би требале да имају за градњу вере и бољег друштва, те да се користи за повећање напетости.
Свака религија би морала да тражи пут мира. На крају крајева истог Бога имамо. Ми хришчани на целом свету имамо једну Библију и четири Јеванђела, ту нема разлике. Јако лако се религија користи за националистичке или етничке сврхе и уместо смањивања доноси повећање напетости, закључио је Немет.
