Многи просветни радници у Србији жале се већ годинама како им је све теже да одржавају дисциплину у учионици, јер ђаци све мање поштују ауторитет, а уједно је и све мање механизама којим могу да их дисциплинују.
Истовремено, како многи од њих наводе, све чешће се суочавају са неодговорним, а понекад и неотесаним понашањем родитеља ученика.
Муке наставника који је дао јединицу ученику разумеле су многе његове колеге:
- Редовно стање. Нека укину оцењивање, али и стандарде и исходе. Чуваћемо их док су им родитељи на послу - ироничан је одговор једног од наставника, док је други саветовао туженог наставника да изгура тужбу до краја.
- Апсолутно може приватна тужба, али нико неће да се позабави одбраном свог угледа и достојанства до краја, лакше је кукати како смо урушени и шта ти ја знам - написао је.
Било је и наставника који су помирљивим тоном саветовали наставника да дотично дете покуша да мотивише да учи.
- Школа је образовно-васпитна установа. Можда да се ставом: "Хајде, бори се за оцену, не одустај", подстакне ученик да одговара. Ми смо ипак њихови узори и треба да покушамо. Али у границама. Ако не жели, ситуацију бих уписала у напомену дневника и обавестила старешину, али бих попричала са учеником. Мислим да само тако покривамо и оно људско у нама и професионално. Тешко је свима. И нама и деци. Добијају контрадикторне поруке о вредности професорске професије, а ми смо ту да покажемо својим примером да може и другачије - само је један у низу бројних коментара.
Курир
