"Допринос једног човека, може да повуче универзитет за 70 места", рекао је Николић за Тањуг и додао да је позиција на Шангајској листи, на којој је БУ ове годне заузео 393 место, а која је боља за 38 места, остварена захваљујући Драгану Памучару који је заједно са професором Петром Сеферовићем ушао у 6.000 најцитиранијих истраживача.
"Професор Петар Сеферовић је био и прошле године међу најцитиранијим, а ове и Драган Памучар, официр који је прешао из Војне академије на ФОН. Они су најзаслужнији за екстра добре кораке БУ. Без њих наша би позиција била око 530 и 550 места", рекао је Николић који је говорио о напредовању Београдског универзитета на Шангајској листи и томе шта је допринело бољој позицији.
Сада смо на 393 месту, бољи смо у односу на прошлу годину зато што су нам два истраживача ушла у категорију најцитранијих, а свакоме од њих се додељују одређени поени који се користе у критеријумима за рангирање универзитета.
Говорећи о критеријумима каже да БУ поене не може да добије на алумни јер Србија нема алумни, ни на Нобелову награду и Филдсову медаљу јер нема ни запослене који су их добили.
"Али имамо од нула до два истраживача међу елитом од 6.000 људи који су најцитиранији", рекао је Николић и изразио очекивање да ће БУ и наредне две године имати једног најцитиранијег истраживача.
Нагласио је да је на Шангајској листи испред БУ само један руски универзитет - Ломоносов, само по један чешких, грчки, аргентински, два бразилска, један мексички, два јужноафричка и један египатски, а да су све остало англосаксонски свет, Кина и пробитачни исток.
"Најачи смо у региону", рекао је Николић. Показали смо да смо добри. да имамо локалну изврсности, без обзира што имамо ограничене ресурсе и што број студената не може да пређе одређени број, рекао је порофесори и изразио уверење да ће БУ у нардедне две године сигурно имати ту позицију и држати се близу листе 500.
Тешко је да БУ може да се врати у првих 300, рекао је он и подсетио да је на листи хиљаде универзитета, а да је међу 1.000 на Шангајској листи која се објављује 200 кинеских, нешто више од 180 америчких, 60 британских универзитета.
За БУ је, према његовим речима, занимљиво то што имамо кадар који смо сами одшколовали и додао да у будућности очекује да ће се универзитет отворити, и да ће се запошљавати странци.
Новосадски универзитет је на 948 месту, рекао је он и подсетио да у првих 1.000 нема ни софијског универзитета, а да је истанбулски после БУ, на 419 месту.
"Крагујевац има изузетну Медицину, нишка математика је изузетно добра", рекао је он и додао да су по та два премета на одличним местима.
На питање колико су млади заинтересовани да унапређују себе и колико су свесни значаја образовања, каже да се на сваких 10 година појави системска антрополошка смена генерације и да је највећи проблем што наука или високо образовање траже дубинско и дуго трајање, дуго усавршавање.
"У свакој делатности имате оптимално доба када се оствари резулат. У спорту је то 20, 30 година у науци ретко пре 40, у бизнису и политици 50 или 60. Наука тражи истрајност а нове генерације не виде то као циљ", навео је Николић.
