Тако је недавно тим са Универзитета РМИТ у Мелбурну хемијски манипулисао саставом мицелија како би створио нови одрживи, скалабилан и безбедан материјал отпоран на ватру, који би се могао користити као ефикасна изолација зграда, али и више од тога.
Надовезујући се на своје претходно истраживање о ватроотпорној природи мицелије, које је објављено у Полyмер Degradation and Stability i Nature’s Scientific Reports, истраживачи су сада произвели материјал који се може у слојевима поставити преко запаљивих супстрата и тако заштитити објекат.
Гљиве се обично налазе у композитном облику, али смо пронашли начин да узгајамо чисте листове мицелије који се могу обликовати у слојеве и конструисати за различите намене – од равних панела за грађевинску индустрију, до материјала налик кожи за модну индустрију, рекла је за New Atlas Tien Huynh, експерт за биотехнологију и микологију и ванредни професор на РМИТ.
Наиме, принцип функционише тако да када је материјал изложен ватри или интензивној топлоти, контактни слој мицелије се угљенише. На овај начин термички се штите позадински слојеви.
Материјал није токсичан и безбедан је за животну средину и људе, одржив је и потенцијално способан да се произведе из обновљивог органског отпада.
За разлику од многих традиционалних панела, не садржи пластику, тако да неће произвести токсична испарења када је у контакту са пламеном.
Како истраживачи наводе, успоривачи пожара који садрже бромид, јодид, фосфор и азот су ефикасни, али имају штетне ефекте на здравље људи и животну средину.
То су канцерогени и неуротоксини који су изузетно опасни и за биљни и животињски свет, док дериватан мицелијум производи обичну воду и угљен-диоксид.
С обзиром на то да је стопа раста биљака мања од могућности производње пластике, то може бити отежавајућа околност, али истраживачи верују да овом материјалу ипак треба пружити прилику.
Из индустрије печурака недавно су нас контактирали у вези с њиховим отпадним производима који садрже гљивице. Сарадња са њима би елиминисала потребу за новим фармама, што би додатно допринело одрживости, наводе истраживачи.
Тим је наставио свој рад и тренутно истражују биоинжењеринг гљивичних простирки које би могле смањити интензитет пламена и додатно повећати степен заштите од пожара у зградама.
gradnja.rs
