Најчешће презиме је Јовановић и носи га више од 120.000 грађана а најчешћа презимена у Србији су патронимска, односно настала по имену оца.
Ово је раније за 24 седам потврдио Бранко Тодоровић, секретар Друштва српских родословаца "Порекло".
- По заступљености то су Јовановић, Петровић, Николић, Марковић, Ђорђевић, Стојановић, Илић, Станковић...- наводи он.
Он је додао да се презиме по имену мајке узимало најчешће када се отац није знао или је дете ванбрачно.
- Матронимска презимена су на пример Марић, Росић, Даничић. Презимена настала по занимању су Ковачевић, Поповић, Војниковић - рекао је он.
Али презимена су настајала и по особинама, па би се тако потомци слабовидог човека у прошлости презивали Ћоровић.
Тодоровић је додао и да је Кнежевина Србија до 1851. године имала праксу наслеђену из турског периода да се презимена мењају из генерације у генерацију.
Али је кнез Александар Карађорђевић донео одлуку којом су установљена стална презимена код становништва Кнежевине Србије.
- То је значило да се презимена више не могу мењати из генерације у генерацију и тада људи узимају презиме по најстаријем живом претку из породице. Тада је велики број становника на том простору, где је највећа концентрација српског становништва у то време узела презимена најчешће по дедовима. У то време је најчешће име било Јован или Петар и тако се у једном тренутку десило да је мноштво људи понело презиме Јовановић, Петровић, Ђорђевић.... Даљом прогресијом до данашњих дана они су издоминирали у односу на нека друга ређа презимена - објаснио је Тодоровић.
Ипак, у неким деловима Србије, попут Косова и Метохије, ова пракса је установљена касније када је ослобођено од Турака.
Презимена која се завршавају на "ин" или "ов"
Уобичајено је да се српска презимена завршавају на "ић", али су чести и завршеци на "ин" као код презимена Милин, Тошин или "ов" као код презимена Петров.
- На простору бивше Аустроугарске, рецимо у Херцеговини, имају нешто другачију антропонимију презимена. Разлог томе је пре свега што код њих није донет закон да се презимена узимају по именима, већ су настајала на разноразне начине. Има и тамо Петровића и Јовановића, али има и многих других и необичних презимена за која не знамо по чему су настала. Она су или стара или позајмљена из неког другог језика - наглашава Тодоровић.
Тодоровић је објаснио Некад презиме може открити географско порекло особе попут презимена Херцеговац или Ердељан, Печујлија...
- Мисли се на старо порекло, јер су то углавном стара презимена. Постоје презимена са географским називима, нарочито у Мађарској још од 16. века. Према пописима имате често презиме Хорват, Бошњак, Рац и та презимена одређују и географско порекло људи који их носе. Хорват да је човек дошао са простора Хрватске, Бошњак са простора Босне, Рац са простора Рашке или Србије - каже он.
Тодоровић је објаснио и да ће нека презимена нестати, ако их је носио мали број особа.
- Ишчезнуће јер се број становника наше земље смањује. Нека ретка презимена где имате једну породицу или мали број њих који га носе, могуће да ће се угасити и да их више неће бити. Данас има ишчезлих презимена, односно презимена која више нико не носи, а до пре сто година је било људи који су се тако презивали - закључио је Тодоровић.
Дневник/Ало
