Реч је о за сад јединственом пројекту који за циљ има, с једне стране, прикупљање новца, укључујући и криптовалуте, за ширење пословања фарме свиња у Петрињи и на мале улагаче који би радо постали фармери а да не испрљају руке. С друге стране, ти исти „фармери из фотеље” могу да рачунају на проверено квалитетно свињско месо, произведено по највишим ЕУ стандардима, без употребе ГМО компоненти и антибиотика. Другим речима, циљ је повезати пољопривреднике, којима увек недостају инвестиције и сигурно тржиште, с купцима који су у потрази за квалитетном храном.
Како платформа ради? Основна јединица је тзв. Пиг НФТ, својеврстан прасећи токен, који се тренутно купује за 225 евра и у реалном свету вреди 100 килограма свињетине. Својеврсна инвестициона камата је 3% годишње (актуелна ефективна каматна стопа на орочену штедњу је на нивоу од 2,55%), при чему претварање дигиталне свиње у стварну траје 900 дана. У том се периоду маса купљење крипто полутке повећава на 107,7 килограма. Суштина је у томе да након тих 900 „орочених” дана, „фармер из фотеље” одлучује да ли жели то и да остане задржавши свој Пиг НФТ или ће свињу у коју је уложио новац претворити у кобасице, чварке и шницле. Трећа опција је продаја прасећег токена на берзи, при чему нови власник, наравно, задржава сва стечена права.
Циљна група платформе су у првом реду они који су већ инвестирали у неке криптовалуте. Ради се о углавном о млађима улагачима који у оваквим аранжманима препознају инвестиционии потенцијал и заштиту вредности новца који имају. Јер, док традиционалне криптовалуте попут биткоина представљају дигиталну валуту чија је вредност итекако подложна тржишним спекулацијама, Пиг НФТ је везан за стварну имовину - свињску полутку. А њена вредност је одређена на темељу цена с немачке берзе свињског меса, што Пиг НФТ у основи чини мање спекулативним и стабилнијим. Друга категорија на коју платформа рачуна су грађани који препознају вредност хране, а имају довољно средстава да подрже овакав пројект производње товљеника.
- Грађани морају и сами постати део пољопривредне производње. Ми, међутим, не тражимо од њих да постану пољопривредници, него их позивамо да постану део система у којем ће се наменски за њих произвести квалитетна храна. Зато смо грађанима отворили простор да уђу у свињогојску причу, јер данас, поготово након удара свињске куге, на тржишту има мало свиња, а предвиђа се да ће их у будућности бити још мање и да ће цена бити већа – појашњавају актери Пиг НФТ приче, уз најаву да ће се ускоро понуда на платформи проширити и на воће и поврће.
Сличан модел „фармерства из фотеље”, истина не у форми дигиталне платформе, пре неколико година заживео је у близини Ваљева, под окриљем фирме „Органела”. Тамо је, наиме, развијен сервис услужног узгајања здраве хране, односно поврћа и воћа, у оквиру којег су заинтересовани купци могли да изнајме одређену парцелу, где се потом узгајало оно што „закупац” жели...
– У питању су углавном стандардне повртарске културе као што су парадајз, краставац, кромпир, паприка, тикивце... – каже за „Дневник” Павле Ђорђевић, инжењер воћарства и виноградарства, на темељима чије идеје и иницијативе „Органела” постоји од 2018. године и развија своје пословање на имању у Ваљевској Каменици. – Сваки клијент може да одабере жељену сорту, рецимо парадајз јабучар, шљивар или воловско срце, ми то семе онда набављамо и, уколико се налази у званичној продаји, уводимо га у производњу. Наравно, јако је важно да се изаберу сорте које имају добри, стари, препознатљиви укус и квалитет. А нудимо и биљке којих нема увек на пијаци као што су поточарка, коприва, маслачак...
Закупци у сваком тренутку могу да се информишу о томе шта се дешава, на пример, са њиховим краставцима, зеленом салатом, тиквицама, луком, кромпиром и другим поврћем, као и да сврате на имање уколико баш желе да учествују у сезонским радовима. Највише директних корисника ове иновативне зелене идеје очекивано је из Ваљева, али се и Београђани све више интересују за здраву храну из овакве баште.
– Људи из Ваљева ипак чешће долазе до нашег имања и сами беру плодове. Закупци једноставно воле дођу на имање, али се још чешће распитују о томе какво је стање у башти, поготово након неких временских неприлика. Ипак, генерално посматрано, купци највише пажње обраћају на квалитет, односно важно им је то што добијају проверено природне производе, мада им свакако значи и што су наши производи доступнији и конкурентнији од оних у класичним органским радњама. Јер, самим тим што клијенти закуп баште плате унапред, они добијају повољнију цену органске хране од оне у слободној продаји.
Сумирајући досадашња искуства са сервисом за узгајање здраве хране, Павле Ђорђевић наводи да би у будућности овакви модели најма (говоримо, наравно, о домаћем тржишту) могли да се развијају, као и да иду и ка другим производним нишама, мада истовремено упозорава и на то да је за овај концепт организовања производње, где максимално излазите у сусрет закупцу, ипак потребно више људства, простора и организације него приликом стандардног вида производње.
– Јер такав концепт подразумева да за ваше муштерије гајите тачно оно поврће и биље које они желе, садите их, заливате и бринете о њима док не стигну плодови, а онда их испоручујете на кућну адресу. Е сад, замислите да имате 100 људи и 100 малих башти, 100 малих система за наводњавање и тако даље. Стога наш концепт услужног узгајања ипак мало модификујемо и купцима сад пружамо услужно узгајање, али биљке не гајимо у личним, појединачним баштама, већ на пример посадимо 500 струкова парадајза и онда се обележи ком купцу припада која врста парадајза. У сваком случају, интересовање за наш сервис расте, јер мислим да клијентима није приоритет да здрава храна долази из њихове изнајмљене баште, колико им је пре свега важно да генерално имају приступ таквој храни. Једноставно, људима је најважније да имају сигуран извор укусне, здраве, безбедне, органске хране, а осервис попут нашег им то омогућује.
Мирослав Стајић
