Одавање почасти почело је полагањем венаца, а први је венац положио министар Ђорђевић у име Владе Србије и као изасланик председника Републике Александра Вучића, за којим је венац положио заменик градоначелника Београда Горан Весић испред Града.
Венце су на споменик настрадалима за време Другог светског рата на највећем стратишту положили и општина Вождовац, СУБНОР Србије, Удружење логораша Јасеновац, Савез јеврејских општина Србије, Национални савет ромске националне мањине, док су представници дипломатског кора, предвођени шефом Мисије ЕУ у Србији Семом Фабрицијем, положили беле руже.
Комеморативној свечаности присуствовали су и представници Војске Србије, верских заједница у Србији, потомци логораша и други.
"Данас се у Јајинцима присећамо жртава нацистичког терора, али и великог дела које су извели наши неустрашиви преци који нису очајавали у тешком времену, када се чинило да нема наде и излаза за наш народ", рекао је Ђорђевић.
Како је навео, храбро су преузели судбину у своје руке и ослободили свет из канџи нацистичког, монструозног поробљивача.
"Потребно је како данас, тако и у времену које је пред нама, колико год нам се чинило тешко, да мобилишемо све напредне, родољубиве и марљиве снаге у нашем народу да бисмо нашој држави осигурали дугорочну стабилност, просперитет за много година, баш као што су наши јунаци и преци успели пре 75 година у неупоредиво тежим условима", истакао је Ђорђевић.
Министар је казао да је борба данас, као што каже председник Србије Александар Вучих, пре свега борба за што веће улагање у образовање и технолошки развој, борба за нова радна места, привредни раст и бољи живот и материјални положај свих грађана.
Истакао је да је стратешки циљ Србије пуноправно чланство у ЕУ и додао да је уверен да грађани Србије итекако поседују капацитет да остваре тај циљ.
"Али, исто тако неопходно је да стално понављамо историјску истину, како због васпитања будућих генерација, тако и због нас самих, јер с времена на време, заборављамо да је ЕУ настала пре свега на темељима победе савезника над фашизмом", подсетио је Ђориђевић.
Одавајући почаст страдалима у Јајинцима, Ђорђевић је казао да су свакодневно од 1942. године до краја Другог светског рата, на потезу од логора на Старом сајмишту до стратишта у Јајинцима, озлоглашени Ш официри возили гасни камион у коме су на најбруталнији начин гушени грађани Београда јеврејске вероисповести, без обзира на пол, узраст и политичко опредељење.
Навео је да је до тада престоница Србије, као и данас, била једна од ретких главних градова у овом делу Европе који се одликовао и поносио тиме што грађани различитих националности, религија и завичаја уживају пуну равноправност у њему.
"Из Србије и од стране Срба нико никада није протеран, а камоли затваран и убијан због своје различитости, а то није ни у нашој политичкој традицији. Тај крвави посао који су обавили на тлу окупиране Србије нацистички окупатори су описали као велики корак ка остваривању Хитлеровог коначног решења јеврејског питања на тлу Европе. Овим су наша понижена и поробљена земља и њен главни град постали територија која је била сасвим, како су рекли, слободна од Јевреја, јер је геноцид над јеврејским становништвом спроведен у потпуности", испричао је Ђорђевић.
Додао је да су, међутим, многи храбри грађани Београда устали и супротставили се монструозном окупатору који је покушао на име поносног и часног Белог града да стави љагу за вечна времена као место са којег је један народ систематски уништаван и коначно у потпуности истребљен.
Скоро 80.000 жртава затворених у логорима на Старом сајмишту и на Бањици и убијених на стратишту у Јајинцима говори не само о обиму Холокауста који су Немци спровели на овим просторима, већ и о снази отпора који су српски родољуби по цену сопственог живота пружали нацистичкој окупацији, истакао је министар.
"Злочин који се одвијао у Београду и на другим местима на простору бивше Југославије, од којих је несумњиво најкрвавији био геноцид у Јасеновцу, подстакао је најбоље синове и кћери српског народа да масовно похрле и да се против фашистичке и нацистичке звери активно бори у редовима два антифашистичка покрета - равногорском покрету и народносолободилачком покрету", казао је.
Навео је и да је партизански покрет нарастао крајем Другог светског рата на респектабилну војну силу Европе која је бројала више од 450.000 војника у октобру 1944. године када је наш главни град био и ослобођен.
"Овај покрет је у значајној мери допринео коначном поразу нацизма у Европи израстајући у војску која је окупила све патриотскле снаге у земљи са својих 800.000 бораца", навео је Ђорђевић.
Присутнима се обратио и преживели логораш Славко Милановић, који је поручио генерацијама које стасавају да су фашизам и национализам велико зло које сукобљава људе по раси, нацији и вери, као и да је то идеологија која не сме да има будућност и следбенике.
Милановић је, наводећи, да је од завршетка Другог светског рата прошло 74 године, казао да би требало да су фашизам и национализам далеко иза нас.
"Међутим, сведоци смо да нам нацизам и фашизам у различитим облицима, али јасно препознатљиво, поново куцају на врата. Не само у западној Европи већ и у нашем непосредном окружењу. Најсвежији примери су дешавања у нама суседној Хрватској", казао је Милановић.
Додао је да се у Хрватској фашизам откинуо са ланца и манифестује своју препознатљиву идеологију и понашање према "оно мало српског народа" које је остало у Хрватској после ратних сукоба деведесетих година.
Спомен-парк "Јајинци" подигнут је на локалитету војног стрелишта које су користиле оружане снаге Краљевине Југославије, а које је током Другог светског рата постало место највећег страдања недужног становништва на територији окупиране Србије.
Стрелиште у Јајинцима издваја се у односу на остала места страдања по масовности жртава и суровој систематичности у ликвидацији и прикривању злочина над недужним становништвом.
Сачуване фотографије и изјаве малог броја преживелих сведоче о страдању и патњама Срба, Јевреја, Рома и других талаца фашистицког режима у Београду и Србији.
У периоду од 8. новембра 1943. године до 2. априла 1944. године, Гестапо је вршио организовану ексхумацију и спаљивање посмртних остатака жртава, а Комисија за утврђивање ратних злочина, формирана по завршетку Другог светског рата, након истраге изнела је податак да је на стрелишту Јајинци страдало 80.000 особа.
Новија истраживања указују да је на том стратишту настрадало 65.000 људи.
