Док су се речни рониоци извршавали подводна противдиверзантска дејства, бродови су извршавали задатке бродских противминских и минских дејстава, спречавања продора непријатељских војних бродова и ватрену подршку јединица пешадије у одбрани, све према замишљеном сценарију вежбе.
Таман када је, до тада сунчан дан, изненада сменуо југозападњак подижући све веће таласе на Тиси, ангажовањем речних ронилаца отпочела је тактичка вежба. Наиме, уочени су непријатељски рониоци са задатком диверзије на команди брод „Козара“. Истог трена ангажован је део ронилаца 93. ронилачке чете који су, под водом уз употребу подводних пушака успешним дејством осујетили ову намеру непријатеља, гађајући у под водом постављену мету.
У наставку вежбе, са чамца је спуштен сонар којим је претраживан подводни део, и открива неколико сидрених мина снабдевених са око 450 килограма експлозива. Са једног од вишенаменских бродова у воду се спушта миноловка која пресеца сидрене сајле обезбеђујући тако да откривене разорне непријатељске подводне мине испливају на површину воде. Иза њих, нишанyије на бочним пушкомитраљезима са речних патролних бродова успешним ватреним дејством успевају да активирају испливале мине, и тиме обезбеде безбедну пловидбу осталим бродовима и услове за успешно извршење задатка.
У првом таласу заједничког гађања крећу речни патролни бродови отварајући четвороцевцима готово ураганску ватру по циљевима на води, непосреднио иза њих, и у исто време, десантно јуришни бродови ватром из бацача пројектила ужарили су просторију са распоредом напријатеља на Тителском брегу. Тада су, отварајући ватру, наступили они најјачи, вишенаменски бродови који приморавају непријатеља на повлачење. О успешности њиховог дејства понајвише је говорио изглед постављених мета.
Гађања и вежбу која представљају највиши ниво тактичке и ватрене обучености речних јединица и којима је руководио капетан бојног брода Венко Механyиски начелник Штаба, поред капетана бојног брода Андрије Андрића команданта Речне флотиле пратио је и генерал-мајор Желимир Глишовић заменик команданта Копнене војске.
Људи жабе у акцији
Видљивост под водом Тисе, на дубини од око пет метара, на којој су дејствовали речни рониоци, није већа од десетак сантиметара. И у оваквим условима они су оспособљени да обезбеде допунску сигурност пловидбе и воде борбу са непријатељским подводним диверзантима уз употребу подводних пушака калибра 5,56 милиметара, које уместо класичног зрна испаљују убојиту ротирајућу иглу.
"Можете само замислити како изгледа поставити 25 килограма експлозива на откривену подводну мину ради њеног уништења у условима овакве видљивости. Све се ради готово на слепо, и пипање. Отежавајућу околност представља и брзина тока реке, али се и то обученошћу да савладати", каже капетан корвете Митар Миловић командир 93. ронилачке чете Првог речног одреда.
У оквиру недавно завршених организацијских промена, између осталог, преименовани су и називи пловних средстава. Тако су речни миноловци преименовани у вишенаменске бродове, речни патролни чамци у речне патролне, а десантно јуришни чамци у десантне бродове, па садашњи називи пловила, по мишљењу морнара, у већој мери осликавају и намене, и њихове задатке. Такође, одскора, почело се и са пренаоружавањем појединих бродова, што ће њихову досадашњу ватрену моћ увећати за око 2,5 пута.
Текст и фото: Будимир М. Попадић
