Јесте ли икада размишљали шта раде жене када се нађу у затвору, како проводе време, како се оспособљавају за повратак у матично окружење? Жене се боре, уче, раде, жене желе, иако су погрешиле, да се врате нормалном животу, да зарађују, да буду корисне.
У женском затвору у Пожаревцу подстичу их на креативност, на стицање сертификата из одређених области, да би биле конкурентне на тржишту рада.
– Женски затвор у Пожаревцу је једина установа таквог типа у Србији. Ту се обавља неколико врста делатности, у којима учествују осуђенице: повртарска производња, узгој цвећа, кројачка радионица и однедавно грнчарска радионица, у којој углавном израђују украсне саксије. То су оне креативне саксије и из руке, и из калупа – каже Катарина Лисац, руководилац групе за обуку и упошљавање осуђеница.
Оаза мира и препорода
Додаје да је велико интересовање и за биљну производњу, производњу цвећа и за производњу сезонског поврћа:
– То је посао на отвореном или у пластеницима. Углавном међу зеленилом, са земљом, и то јако утиче на расположење осуђеница. Формално, то није терапија, али смо приметили да све што раде и што стварају позитивно утиче на затворенице.
Оне се труде се да у затворским лејама расте здраво поврће са што мање хемије.
Пуштено машти на вољу
Ове године осуђенице из Пожаревца на Сајму су се представиле својом креативношћу.
– Дозволили смо осуђеницама да саме осмишљавају производни програм, да праве аранжмане од цвећа које су саме узгојиле, да праве текстилне производе, торбице које су у духу еколошке освешћености. Ми их подржавамо у томе, ми их обавештавамо о трендовима на тржишту, о трендовима уређења простора, о биљкама и ономе што се тражи. Усмеравамо их, набављамо одговарајуће материјале и онда препуштамо њиховој машти. Оне су због тога веома мотивисане – задовољна је Катарина Лисац.
– Имамо у оквиру Завода један плац од педесетак ари – наводи Катарина Лисац – где су засади поврћа на отвореном и четири пластеника. Зими се ради у пластеницима. Ми радимо све из семена, имамо стакленик који се загрева и одмах после Нове године креће се са сетвом свих биљних култура које производимо. Затворенице имају могућност да сеју и да прате све фазе раста биља, што јако добро утиче на њих. То је оаза мира и спокоја, које оне доживљавају док раде. Трудимо се да то буде здрав узгој, да не употребљавамо хемију, или бар да је користимо у најмањој могућој мери.
Излазе са занатом и сертификатом
Једина мана је у томе што осуђенице оно што произведу не могу саме да користе, због правила и непостојања сопствене кухиње, за своју исхрану.
– На жалост, процедуре и правила не дозвољавају да оне користе своје производе, њихова храна се припрема у другом затвору у Забели, јер овде немамо кухињу.
Немају кухињу, али имају тржиште, каже Катарина, тако да њихов рад има своју сврху, због чега се осуђенице осећају корисно:
– Имамо наше локално тржиште, а то су државне установе, судови, школе, здравствене установе, већи колективи с којима имамо сарадњу. Излазимо и на сајмове и они су јединствена прилика да се широј јавности представи оно што радимо.
Циљ свега што раде раде у Затвору јесте да се жене оспособе за живот ван затвора, за ресоцијализацију.
– Нама јесте главни циљ да све оне прођу сертификоване обуке и добију сертификате за занате које су изучиле и имају прилике да их обављају практично. То су сертификоване обуке за шивење и кројење, за узгој или раног поврћа у пластеницима или цвећа, и од скоро грнчарија. Имамо незваничне информације да њима то значи и да користе сертификате да би се запослиле, да би могле равноправно да конкуришу на тржишту рада, иако су на неки начин маргинализована група – истиче Катарина Лисац.
Зорица Драгојевић
https://www.dobrojutro.co.rs/osudjenice-u-pozarevcu-gaje-povrce/
