Ова област науке како у стварном тако и у виртуелном свету захвата врло широко и сада се овим проблемом бави на десетине хиљада стручњака са свих страна света.
Међутим, када се Гуглу постави питање о почецима изучавања климатских промена, овај претраживач, али и светска академска јавност, истичу једно име - нашег чувеног научника Милутина Миланковића који је својим истраживањима и прорачунима “заокружио” ову научну област. Низом свечаности, ове године су обележена два његова јубилеја – 140 година од рођења и 110 година од његовог доласка на Београдски универзитет. Међутим, нису само јубилеји након толико година поново “избацили” Милутина Миланковића у први план, већ управо климатске промене којима сведочимо, а којима је он посветио своју научну каријеру. Према речима академика Зорана Кнежевића, некадашњег директора Астрономске опсерваторије у Београду, који је недавно у новосадском огранку САНУ одржао предавање посвећено Миланковићевом најзначајнијем делу “Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба”, мора се истаћи да се Миланковић бавио природним променама климе и леденим добима изазваним природним појавама на Земљи и у васиони и да се његов рад тешко може увезати са данас актуелним променама климе на које пресудан утицај има човек и његово деловање.
- Приметно је да последњих година постоји један, додуше не баш масован део научника који тврде да људски фактор са свим својим утицајем не може да изазове овакве промене у клими какве се очигледно дешавају у последњих педесетак година и да одговоре на та питања такође треба тражити у Миланковићевим циклусима ледених доба. Међутим, већ сада има превише показатеља и готово свакодневно стижу нови докази да човек ипак и те како може да изазове загревање планете и друге ефекте који утичу на глобалну промену климе која нам се дешава – каже Кнежевић, уз напомену да према Миланковићевим прорачунима следеће ледено доба под утицајем природних појава, на Земљи треба да наступи тек за око 46 хиљада година. -Осим тога, ми се сада суочавамо са видљивим променама климе и то у веома кратком року од свега 50 или 100 година, док се у Миланковићевим радовима, као и код научника који су наставили да развијају његове теорије, посматрају знатно дужи периоди јер и сваки процес који утиче на природну појаву ледених доба на Земљи трају десетинама хиљада година и немогуће их је повезати са оним што се дешава данас.
Према Кнежевићевим речима Миланковићеви циклуси јесу база свих климатских промена, али они делују у неким другим геолошким и временским интервалима.
- Наравно да је наука о променама климе наставила да се развија и после Миланковића и данас се говори о још више фактора који утичу на природну промену климе, али су његови прорачуни основ за свако изучавање и истраживање што је општеприхваћена ствар у целом свету. Данас су они још прецизнији тако да се може утврдити како се клима мењала на планети у периоду од неколико стотина хиљада година, а донекле се може и предвидети како ће се убудуће мењати када су природни процеси у питању. Међутим, када говоримо о антропогеном утицају, односно утицају људског деловања на климу, бојим се да нико у овом тренутку не може да предвиди даљи развој. Можемо само да се надамо да ћемо се уразумити и да ћемо у будућности успети да климу вратимо под утицај природних појава – закључујуе Кнежевић.
Према речима академика Кнежевића, постоје и позитивни примери људског утицаја на климу, који донекле охрабрују наду да можемо да учинимо нешто за нашу планету, попут оне када је гас фреон масовно повучен из производње расхладних уређаја, управо због штетности по озонски омотач.
- Последњи подаци показују да се у претходних двадесетак година знатно поправила ситација на озонском омотачу што говори да нешто може да се учини. Јер ако се не предузму озбиљне акције остаје нам само да се надамо да су у праву они који тврде да човек не може да изазове овакве климатске промене и да ће се све само поправити – каже Зоран Кнежевић.
Нико Перковић
