„Засадили смо ћелије фибробласта, то су ћелије које су иначе у великој мери одговорне у процесу зарастања рана, тако да се пратио њихов биолошки одговор као и својства тог материјала најпре у лабораторијским условима, а затим и у бестежинском стању током параболичног лета, јер је било неопходно испитати да ли одсуство гравитације утиче на динамику зарастања рана”, рекла је докторанд Теодора Вићентић са Института за хемију, технологију и металургију.
„Овај експеримент је један од пионирских екперимената у овој области и циљ је да се развије што напредније лечење рана у свемиру, и ово је тек почетак. Ми планирамо да наставимо истраживање са Универзитетом у Бриселу и да учествујемо даље на следећим кампањама параболичних летова”, каже докторанд Стефан Илић са Института за хемију, технологију и металургију.
Такве летове који симулирају бестежинско стање научници користе и за друге експерименте. Лет траје четири сата и пролази кроз три фазе. Најизазовнија је, кажу, она када се тело одвоји од земљине теже – јер је то знак за почетак експеримента.
„Сви истраживачи и опрема која није фиксирана почињу да лебде у ваздуху као астронаути у свемиру. Да би нама било једноставно да у бестежинском стању док практично лебдимо, управљамо тим експериментом, цео систем је био повезан преко џојстика, преко ког смо ми задавали команде експерименту, и сви учесници у експерименту су били везани, како не би одлепршали на други крај авиона”, рекла је Теодора Вићентић.
„Имали смо около и јастуке и конопце да можемо да се држимо. На нас делује скоро дупло јача сила земљине теже и тада ми лежимо на поду авиона и након тога када ми уђемо у бестежинско стање које траје само 22 секунде, ми имамо тада време да искусимо тај доживљај, али морамо радити и експеримент”, додаје Стефан.
По повратку на Земљу, први резултати кажу, били су позитивни. Коначне – очекују за неколико месеци. До тада, откривају планове за будућност.
„Видим наставак свог усавршавања у Србији зато што нам је доступна сва опрема коју желимо да користимо, имамо изузетно развијену сарадњу са иностранством, наш Институт сарађује са бројним институцијама широм света”, каже Теодора.
„Имали смо прилике да идемо у друге институције у свету и неко знање донесемо у Србију и да онда покренемо нешто ново што до сада нисмо радили. Ми смо јако задовољни како све то функционише и желели бисмо да даље унапредимо нашу науку”, објашњава Стефан.
А младим научницима поручују да верују да их упорност, рад и љубав према науци могу одвести до неслућених висина.
