По званичним информацијама, подметнута бомба у авиону експлодирала је на линији Копенхаген - Загреб, у авиону је било 29 људи и нико, осим ње, није преживео. Након експлозије бомбе авион се срушио висине од 10.000 метара, а Весна се у том тренутку налазила у преполовљеном трупу авиона и заједно са њим је падала на земљу.
Постала је Гинисов рекордер у рубрици "како преживети немогуће“ као особа која је преживела пад са висине од 10.000 метара без падобрана.
- Сећам се уласка у авион и лета Копенхаген - Загреб. Памтим само слику жена које су с децом стајале у авиону када је почео падати са 10.000 метара висине изнад чехословачког села Српска Каменица. Паника - говорила је за живота Весна Вуловић.
Како је дошло до несреће?
Званично, бомба са сатним механизмом била је у коферу у пртљажнику. Експлозија је пресекла команде испод пода летелице, па је авион кренуо у неконтролисани спирални пад. Посада и путници остали су живи после експлозије, на снимку црне кутије чују се њихови повици и глас једног члана посаде који виче: „Мама, здраво, мама...“ До распадања авиона дошло је услед преоптерећења материјала тек на висини од 600 до 900 метара изнад тла. Тиме се објашњава и чудесно преживљавање Весне Вуловић. Спасиоци су је пронашли с ногама на земљи, док јој је горњи део тела био у трупу летелице.
Међутим, неколико година касније чуле су се гласине да је чехословачка противваздушна одбрана грешком оборила ЈАТ-ов авион. Те информације никад нису званично потврђене.
У сећање јој је остала урезана слика погинулих људи која ју је годинама прогањала.
- Више се много тога и не сећам, али та слика погинулих путника у авиону који пада ме прогања. Много је лакше умрети. Теже ми је било да преживим него онима који су умрли - говорила је Вуловићева у интервјуима.
У време пада авиона радила је мање од одину дана као стјуардеса, а присетила се и доручка са Ратком Михићем.
- Тек осам месеци сам радила као стјуардеса. Била сам срећна, јер никада до тада нисам видела Копенхаген. Памтим доручак са Ратком Михићем, који је нон-стоп причао о свом сину и ћерки, као да нико други нема децу. Као да је осећао да их више неће видети.
Она је веровала да ју је спасио Свети Сава, а од његове иконе се није одвајала за живота и сваког 27. јануара Светог Саву славила је као свога спаситеља.
Од последица пада имала је фрактуру лобање, обе сломљене ноге, три сломљена пршљена и као последицу привремену парализу од струка надоле. Проходала је после неколико узастопних операција, неколико месеци касније.
- Све то било је јако болно. Али ја сам веровала да ћу устати. Само сам чекала када ће доктор доћи и рећи: "Е, хајде ти сад идеш" - причала је Вуловићева.
Ипак, физички опоравак није излечио све ране кобне несреће, које су је годинама прогањале.
- Могла бих по цео дан да плачем - говорила је она. Вуловићева је рекла и да је после несреће схватила да су сви чланови посаде предосећали да ће се нешто десити - једино она није предосећала.
Првих месеци после несреће, Весну су сви гледали на улици. Била је познатија од многих глумица. Касније се све променило. Весна је пензионисана 1991. године, а последњих дана свог живота била је тешко болесна, преминула је 2016. године.
Курир, Дневник
