“Ми смо до сада имали три састанка с владиком Василијем и идеја је да се заједно са црквом и донаторима, објекат стави у функцију. Међутим, прво морамо да знамо формално-правно чији је објекат и да нађемо правну форму за стављање некадашње болнице у функцију”, казао је др Гојковић и напоменуо да се у разговоре са владиком Василијем укључује и покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Огњен Бјелић, како би се можда и преко ИПА пројеката обезбедио новац.
Стара болница на Иришком венцу напуштена је пре скоро четврт века, а изграђена је 1926. године и служила је за лечење оболелих од туберколозе, а у Краљевини Југославији важила је за једну од најбољих болница у држави и у њој је 1930. године урађена прва операција плућа у Србији.
Као што је “Дневник” већ писао, гашење болнице везано је за изградњу Института за плућне болести у Сремској Каменици који је отворен 1962. године и у који је временом премештено комплетно особље и део болничке опреме. Почетком деведесетих година прошлог века, објекте на Иришком венцу преузела је војска, али су је и они убрзо напустили. Др Гојковић каже да стара болница не припада Институту, него Покрајинској влади и цркви, којој је враћена земља.
“Замисао је да се ту направи хоспис, објекат за смештај најтежих болесника за палијативну негу, јер нам то недостаје. То нема Војводина, а такав објекат не постоји нигде у Србији. Евентуално је у појединим здравственим установама остављено неколико постеља за палијативну негу. И црква и ми смо за то и верујем да ћемо ући у пројекат прављења објекта за палијативну негу, али нам треба правни основ”, казао је секретар Гојковић.
Зграде у добром стању
Стару болницу на Иришком венцу чине три одвојене групе зграда са стотинак болничких соба и пратећих просторија и које су, судећи по спољашности, и даље у добром стању. На зградама није разбијен ниједан прозор, на месту су олуци, инсталације и други материјали. Зграде су углавном испражњене, мада се споља види да у неким собама и просторијама има болничких кревета и друге медицинске опреме.
Да би болница заживела као место за смештај и негу најтежих болесника, потребно је да нова установа уђе у План мреже здравствених установа, али и да се види како ће се финансирати.
“ Треба да видимо колики је то објекат, колико ће имати кревета, колико треба запослених. Ми хоћемо да направимо искорак у оснивању палијативне неге, коју имају само озбиљне земље. Ипак, не може ништа да се инвестира, док се не шта је наше”, поручио је покрајински секретар за здравство доцент др Зоран Гојковић.
Љ. Петровић
