Овај датум је узет у част нобеловца Карла Ландштајнера који је открио крвне групе код људи. Само обележавање датума има за циљ да се у целом свету прослави и нагласи значај милиона давалаца крви. Добровољни даваоци крви су дискретни хероји данашњице, људи који добровољно, анонимно, и без икакве накнаде дају крв спашавајући на хиљаде живота сваки дан, наводи др Александар Кобиларов, специјализант интерне медицине, из Иницијативе за промоцију и унапређење здравља.
У Србији свега 3% становника добровољно даје крв
Са друге стране, давалаштва су чињенице за које мало ко зна, а то су да је свакој четвртој особи бар једном у животу потребна крв као и да ниједна операција не може да се закаже ако претходно нису резервисане количине потребне крви. Поражавајућа је чињеница да крв даје само око 3% нашег становништва, или прецизније, 97% становништва Србије нити једном није дало крв.
Овакав став и однос према трансфузији у Срба није био увек. Напротив, сјајни појединци нашег народа су и у томе оставили светског трага. Током Првог светског рата, а захваљујући претходно стеченим новим сазнањима, др Никола Крстић је први у свету спровео индиректну трансфузију крви. До тада се трансфузија вршила само директно са примаоца на даваоца. Због специфичности ситуације током ратних дејстава овакав вид трансфузије није био опција, те се др Никола Крстић одлучује да примени нова знања из области спречавања коагулације крви. Пацијент је преживео, добио неопходну крв, а др Никола Крстић се уписао у историју.
Влада Србије, под вођством СНС, 2019. реформисала службу трансфузије
Данас је трансфузија засебна, специјалистичка грана медицине, са сопственим установама и организована у јединствени здравствени систем. Како би крвни деривати били доступни свима и како би их било довољно била је неопходна њена реформа. Многи су реформу одлагали због отпора и сумњи у ефикасност, али је 2019. године Влада коју је водила Српска напредна странка на чијем је челу данас Милош Вучевић, смогла снаге и храбрости да спроведе реформу трансфузијске службе. Основу реформе је чинило концентрисање центара службе на четири већа и два помоћна града. Мања места су претворена у банке крви, а саму трансфузију спроводе једном недељно екипе из већих центара које долазе у заказаном термину ради сакупљања крви. За резултате је требало времена, а они су данас већ видљиви: поједини градови су повећали број давалаца крви, повећала се транспарентност а најважније, повећао се квалитет крвних продуката јер пролази више контрола него раније.
Дајте добровојно крв, јер то је чин хуманости и несебичности
Чињеница да крв мора да чека пацијента, а не пацијент крв, ставља пред све нас један хумани чин захваљујући коме сви можемо да постанемо хероји. Ако имате између 18 и 65 година, тежи сте од 50 кг и здрави сте, шта Вас спречава да се већ данас распитате у свом месту када можете дати крв? Лето је период када је прилив јединица крви смањен, те је и временски период идеалан да спасите животе људи који зависе можда баш од тебе, читаоче! Временски период између два давања је 4 месеца за жене, 3 за мушкарце, што даје могућност да се крв да и више пута у току године.
Мењајмо ствари које можемо да променимо, кажу да су најбоље промене оне које урадимо на себи, хајде да урадимо што је до нас да залиха крви буде довољно за оне којима је неопходна! Хајде да не чекамо позиве када одређене крви фали, хајде да одемо сами!
Др Александар Кобиларов
(специјализант интерне медицине / Иницијатива за промоцију и унапређење здравља)
