И не само то: 2022, уместо у 1.260 осмолетки, мали матуранти су тестове на завршном испиту попуњавали у једној од 522 школе, уз присуство припадника МУП-а, ради редуковања ризика. Ако се томе дода немили догађај у „Рибникару”, јасно је колико је важно планирати реаговања на различите кризне догађаје који се могу десити.
Према новом Правилнику који је објавило Министарство просвете, свака васпитно-образовна установа треба да одреди начин на који ће упозорити на опасност и да о томе информише сву децу, ученике, запослене и родитеље, да ли специфичним звоном или алармом, обавештењем преко разгласа, упозорењем преко СМС-а или шифром, у складу са својим могућностима. Важно је само да начин садржи информацију о врсти кризног догађаја и безбедном месту, те да унапред буде одређено ко и у којим ситуацијама активира систем узбуњивања.
„Потребно је да све просторије у установи буду јасно означене бројевима (са обе стране врата) и да постоји просторни план установе са ознакама. Ово је врло важно у ситуацијама као што су, на пример, пожар, талачка криза, терористички напад, јер олакшава комуникацију и лоцирање оних који су угрожени, али и сналажење спасилачких екипа и полиције. Било би добро обезбедити могућност закључавања просторија у установи. Када су деца/ученици у просторији, кључ треба да је са унутрашње стране, како би наставник/васпитач могао да закључа уколико буде потребе за тим. Додатно, препорука је да на једном одређеном месту у установи буду сви дупликати кључева”, пише у Приручнику.
Како се даље наводи, треба да постоји план евакуације, постављен на видним местима, у коме ће, поред путање кретања, бити тачно одређена безбедна места у установи или ван ње, као и место поновног окупљања.
„Обавезно једном годишње, а по потреби и чешће, спровести вежбе евакуације из установе (као да је нпр. пожар) или закључавања просторија (ако је потребно заштитити се од спољне претње). Потребно је проверити да ли сви знају инструкције за евакуацију (не носе се торбе, књиге, сви иду у колони по двоје са својим наставником...). Такође, важно је и да сви буду информисани где се налазе и како се користе апарати за гашење пожара и паковања прве помоћи”, одређује Правилник, уз додатак да при планирању и каснијој реализацији свих аспеката реаговања, укључујући и пружање психосоцијалне подршке, посебну пажњу треба посветити ученицима који имају одређене специфичности (оштећење чула, тешкоће у кретању, инвалидитет, тешкоће из спектра аутизма, хроничне болести...).
Запосленима је строго забрањено да откривају информације о пошаљиоцу и садржини мејла без сагласности МУП-а и Министарства просвете, будући да се тако може озбиљно угрозити истрага.
„Посебно је важно не давати сопствене оцене, размишљања о томе ко би могао да буде починилац, да ли су дојаве лажне или доводити у сумњу процедуре које су успостављене законом и морају се поштовати. Такође, ни на који начин, у порукама које шаљемо, не смемо дизати панику и уносити додатну нервозу. Свима је у овим ситуацијама најважније да чују да су деца/ученици и запослени на безбедном, као и да су предузете све мере да се установа прегледа, осигура њена безбедност и ухвати починилац”, наводи се у Правилнику.
С. Милачић
