Баш и буквално јер најједноставнији тест физичких способности, такозвана скочност, моћ победе над Земљином тежом, показује да већ после четрдесете летови нагло падају, на крају постају сасвим немогући.
Реч кеша је заједничко, погрдно и поспрдно име за два некада добра познаника и пријатеља – човека и коња. „Шта је нашла у том матором кеши, цела је се фамилија одрекла, а она ни не хаје“, вековима је била кључна реченица у опису поступака лакомислених девојака или младих жена које су се превариле да уместо вршњака изаберу за партнера мушкарца много старијег од себе. То никада није био баш редак случај, нарочито у срединама великих социјалних разлика, али се догађао и у социјализму, где су разлике међу мушкарцима чинили још и положај, моћ, утицај а не само новац. Јер, бити матори кеша није увек значило и да ниси перспективан. Доказ – виц из сауне, вероватно амерички. Дакле, ћаскају двојица пријатеља, па се један јада: „Запатио сам баш слатку плавушу, ту око педесетих, али ме мучи дилема – да ли да јој признам да имам седам банки или слажем да сам пред пензијом”. Другар га пита: „А да ли она зна да си ти милионер?” „Зна, то сам јој, ипак, рекао”. „Па кажи јој, онда, да имаш преко осамдесет”, гласио је савет, злата вредан. Дакле, кеше ипак нису сасвим отписане. Чак ни у коњском свету: вреди им нешто бар кожа!
За коња-кешу (ипак је то реч њихова) каже се још да је – рага, кљусина, мрцина, рагетина, цркотина… Обично је још и каракушљив, неретко и штрумпиран, равáни (гази као по јајима) јер су му пропала копита па жабицом додирује калдрму. Каракуш је коњска болест, упала скочног зглоба задњих ногу. Испод кључа и на самом колену коњу се створе израслине, чворови, меки (водени) или тврди, па због њих, али и због болова, вуче ноге, криви их, уопште, једва иде. Ветеринари знају да има хронични артритис с деформацијама, али и они користе израз – каракушљив коњ. Ако сличне проблем има и с предњим ногама, онда је штрумпиран. Енглези кажу – но фут, но хорс - па таквог коња не можеш продати, осим за клање ако није стигао и да много измршави.
Човек-кеша је, пак, чашћен с много више имена. Он је старкеља, маторац, такође мрцина и још живи леш, а ако има проблема с памћењем, онда је и лапонац. Не због порекла или занимања (рецимо, одгајивач ирваса) већ зато што је излапео. Најкраће, ничег лепог у чашћавању изразима маторог хомо сапиенса и кабалуса.
Глагол кешати је позајмљен из београдског сленга и значи вешати се одостраг на трамвај ради бесплатне вожње, увек сасвим кратке. Тај спорт је био омиљен неко време и у Новом Саду, док смо имали трамваје, али се на њега није гледало баш благонаклоно јер нисмо имали појма какви ће све екстремни спортови тек уследити.
Павле Малешев
