Љубиша Ракић је у престижним домаћим и иностраним часописима објавио више од 500 научних радова, пре свега из области физиологије централног нервног система.
Основао је и најсавременију школу неуробиологије у нашој земљи која је омогућила нашој научној мисли да равноправно прати светске токове, саопштио је САНУ.
Магистрирао је и докторирао 1960. године на Медицинском факултету Универзитета у Београду, где после завршетка основних студија почиње да ради као асистент на Катедри за физиологију.
На београдском Медицинском факултету прошао је сва универзитетска звања. За редовног професора физиологије и биохемије изабран је 1974. године.
Био је професор на постдипломским студијама из области неуробиологије на Београдском универзитету.
Стручно се усавршавао у Институту академика П. К. Анохина у Москви 1956. године, као и Институту за истраживање мозга Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу од 1961 до 1962. године.
Годинама је био управник Центра за научно-истраживачки рад Клиничког центра Србије у Београду, као и Института за биохемију, наводи у саопштењу САНУ.
Основао је и лабораторију за неурофизиологију и неурохемију (данас Одељење за неуробиологију) у Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић" Београдског универзитета, као и међународну лабораторију за истраживање мозга у Котору под покровитељством Унеска и Националног института за здравље америчке владе.
Члан је САНУ од 1974. године, а потпредседник Академије био је од 2008. до 2015. године.
Био је и члан низа иностраних академија и научних друштава, а у два мандата био је члан предлагача Нобеловог комитета за науку.
Добитник је бројних признања и награда за изузетан научни допринос, међу којима се издвајају: Седмојулска награда 1968. године, Награда АВНОЈ-а 1977, Орден рада са златним венцем, Орден братства и јединства, Медаља за допринос миру 1994. године.
Љубиша Ракић биће сахрањен у уторак, у 13.30 сати на београдском Новом гробљу.
