Био је један од наших најистакнутијих стручњака из области машинског инжењерства, а основна научна и стручна област рада академика Ђорђевића била је теоријска и примењена механика флуида.
Поље његовог научног рада обухватало је и биомеханику флуида, као и проблеме струјања гасова у микро-каналима који имају велику примену у савременим технологијама микро-електро-механичких система (МЕМС).
Дипломирао је на Одсеку за хидроенергетику Машинског факултета Универзитета у Београду, а постдипломске студије завршава на Групи за механику Природно-математичког факултета у Београду, где је магистрирао и докторирао из области теорије граничног слоја.
Као Хумболтов стипендиста завршио је постдокторску специјализацију на Алберт-Лудвигс универзитету у Фрајбургу, а као Фулбрајтов стипендиста био је гостујући научник на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу где је касније радио као гостујући професор на одељењима за ваздухопловство и машинство.
Био је редовни порфесор на Машинском факултету, за дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985, а за редовног 1997. године.
Био је председник Одбора за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла САНУ од 2002. године, као и главни уредник едиције САНУ „Живот и дело српских научника”. У периоду од 2000. до 2006. године, био је управник Одељења за механику на Математичком институту САНУ.
Током своје плодне научне каријере објавио је више од 100 научних радова из основне области и актуелних подобласти механике флуида. Већи део његових радова објављен је у веома цењеним светским научним часописима.
За свој научни рад примио је бројне награде.
