Како се наводи у документу, међународне мисије и операције су инструмент спољне политике, који омогућава спровођење спољнополитичких приоритета, националних интереса и афирмације Републике Србије.
Под појмом цивили у смислу овог закона подразумевају се државни службеници и намештеници, запослени у органима аутономних покрајина (АП) и јединицама локалне самоуправе (ЈЛС), као и друга лица која поседују одговарајуће образовање, радно искуство, стручну оспособљеност, знања и вештине, односно компетенције релевантне за међународне мисије и операције.
Под појмом цивили не сматрају се припадници Војске Србије, запослени у Министарству одбране и лица која се упућују у међународне мисије и операције на основу закона који уређује учешће Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Србије.
Под појмом међународне мисије и операције ван граница Србије у смислу овог закона, подразумевају се мисије и задаци очувања националне, регионалне и глобалне безбедности и међународног мира у складу са политиком националне безбедности Србије.
Под врстама међународних мисија и операција у смислу овог закона подразумевају се мисије и операције међународних и регионалних организација, мисије и операције коалиције држава, као и билатералне мисије и операције од значаја за очување међународног мира и безбедности које у себи садрже цивилну компоненту, наводи се у документу Закона.
Упућивање цивила у међународне мисије и операције заснива се на принципима да је учешће цивила у конкретној међународној мисији или операцији у складу са међународним правом, Уставом и законима Србије, затим да је у складу са националним, безбедносним, одбрамбеним и спољнополитичким интересима Србије.
Такође, заснива се на принципу да је обезбеђена заштита учесника у међународним мисијама и операцијама, и промовише принципе равноправности, родне заступљености, равноправног укључивања мушкараца и жена у превенцију и решавање конфликата, промовисање културе трајног и одрживог мира, као и да је учешће добровољно.
Када је реч о условима, цивил како би се квалификовао за учешће мора да буде држављанин Републике Србије, пунолетан, да против њега није покренут кривични поступак, нити се води истрага, као и да поседује одговарајуће образовање, радно искуство, специфична знања и вештине потребне за рад у међународним мисијама и операцијама.
Потребно је да је здравствено и психо-физички способан за послове које треба да обавља, затим да поседује одговарајуће знање језика потребног ради ангажовања у међународним мисијама и операцијама, као и да испуњава безбедносне услове за упућивање.
Влада, на основу Годишњег плана и предлога Министарства спољних послова (МСП), доноси одлуку о ангажовању цивила у појединачним међународним мисијама и операцијама, а у складу са потребама за специфичним профилима цивила, Министарство расписује јавни конкурс, на који се добровољно заинтересовани пријављују.
По завршетку процеса одабира, а на основу одлуке Комисије МСП, одабрани цивили се упућују на обуку.
Цивили се упућују у појединачне међународне мисије или операције у трајању до 12 месеци, а уколико постоји потреба Србије, односно међународне мисије или операције за професионалним профилом цивила у конкретној међународној мисији или операцији, Влада, на предлог Министарства, а уз сагласност цивилног лица, може одобрити продужетак упућивања за додатних 12 месеци.
Ипак, укупна кумулативна дужина боравка у појединачној међународној мисији и операцији не може бити дужа од 36 месеци.
У овом случају цивил не може започети нови мандат у новој међународној мисији или операцији пре истека 12 месеци од последњег ангажовања.
Запослени цивил има право на мировање радног односа за време учешћа у међународној мисији или операцији у коју је упућен у складу са одлуком министра, и има право да се врати на радно место на које је био распоређен пре доношења решења о мировању радног односа, односно на друго одговарајуће место у органу у којем остварује радни однос, наводи се у документу Закона.
