Она је својим целоживотним, посвећеним залагањем дала велики допринос у настави и науци, с обзиром на то да су бројне генерације њених студената признате у својој струци.
– Након предлога моје катедре да понесем ову награду, почела сам да скупљам све папире за скоро 40 година мог радног века овде на Универзитету и тада сам увидела колико сам тога за све то време урадила, а толико сам тога и заборавила. С обзиром на то да сам од 1. октобра у пензији, најтеже ми је било када сам одржала задњи час на факултету, јер сам схватила да је настава баш оно што ће ми највише недостајати. Биљке су ми опсесија, бавим се лековитим и алергијским биљакама, сарађујем много са Покретом горана, али и другим невладиним организацијама, и то што сам у пензији, не значи да ту стајем – рекла је лауреаткиња др Ружица Игић.
И. Бакмаз
