Пронађени надгробни споменици стари пола миленијума

Иако је, према досадашњем истраживању стручњака, археолога и антрополога закључено да је реч о споменику непроцењиве вредности, приликом рашчишћавања сеоског гробља, поломљен је и бачен, као и већина спомења старих неколико векова. 
Ово није једини споменик у трстеничком крају који је старији више од 500 година.
Три надгробна споменика одувек су привлачила пажњу мештана села Почековина. 
Хранислав Раденковић, од детињства памти приче својих предака о необичним обелисцима на сеоском гробљу.
,,Још као дете, облилазећи гробове својих предака, запазио сам три споменика која су се знатно разликовала од осталих јер су изграђени од пешчара. Када сам се распитивао код својих, добио сам објашњење да су на овом гробљу затечени када су мештани овог краја дошли у 18. и 19. веку са Косова, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Израђени су од студеничког камена који је у то време довлачен на ове просторе на коњима и магарцима. На белим надгробним споменицима не пише коме они припадају, али се претпоставља да се ради о великодостојницима из цркве или племства”, каже Раденковић.
Према његовим речима 80 одсто споменика старијих од два века, на гробљу у Почековини, је поломљено, почупано и сложено на гомиле.
,,Покушавао сам да решим проблем, ишао сам у цркве и молио попове да скрену пажњу мештанима да то не чине, да не руше, већ да их ставе иза новог постављеног споменика. Временом, доћи ће други људи који ће ово полупати, бацити и поставити своје споменике што је веома ружно, јер како се односимо према нашим прецима и њиховим гробовима, тако ће се и наша поколења односити према нашим обележјима”, каже Раденковић за Глас западне Србије.
Историчар Јелена Вукчевић потврдила је да је један од надгробних споменика, ових дана пронађен у селу Стари Трстеник, покренуо идеју да се у дворишту музеја направи лапидаријум.
,,Надгробни споменик од студеничког мермера пронађен је оштећен, делови су покупљени и залепљени специјалним лепком, затим је очишћен и постављен у Музејску збирку Народног музеја, односно музеја у Трстенику", каже она.
Споменик је изузетно стар, ми смо додатним истраживањем утврдили да се споменичка обележја студеничког типа могу наћи од краја 12. века па до периода освајања од стране Турака, додала је Вукчевић.
"Врло су ретки, јер ово је територија где се пешчар узима као камен од кога се праве надгробни споменици и утолико пре морамо да учинимо нешто да сваки тај примерак који се налази на гробљу, заштитимо, освестимо месне заједнице да приликом рашчишћавања гробља те споменике који су важни сведоци сачувају, а не бацају", истиче она.
Сада ми преузимамо бригу о споменику и настављамо даље са радом да се овај споменик као и она обележја која су запуштена као и бројни крајпуташи пронађу место у лапидаријуму који би се налазио у дворишту музеја, па очекујемо и подршку не само општине већ и државе јер су неоопходна већа новчана средства”, каже Вукчевић.
Она додаје да на споменику нема натписа па је тешко утврдити са прецизношћу коме споменик припада, али је транспорт споменика из Студенице до Трстеника у то време био веома тежак, па ни сами споменици нису могли бити јефтини.
"Помињу се цифре од једног дуката за такав споменик, дакле у питању је особа која је била од средњег ка богатијем сталежу, урези који представљају стилизоване крстове указују да се вероватно ради о свештеном лицу”, каже историчарка Јелена Вукчевић.
У трстеничком крају у 52 месне заједнице има од 150 до 200 локалитета најшире хронолошке палете. Страгари, Благотин, Јеринин град, утврђење у Грабовцу само су неки од неолитских и средњовековних локалитета који су део трстеничке историје.