То што ће у Скупштини Србије бити формирана Комисија која ће се бавити утврђивањем последица НАТО бомбардовања сматра да је добар знак, јер се проблем утицаја осиромашеног уранијума на здравље становништва подиже на виши ниво.
Чикарић за Тањуг каже да бројке најбоље говоре и да се обистинило оно на шта је упозоравао да ће се десити одмах након НАТО бомбардовања Србије.
Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" у Србији је 2001. године од рака оболело 30.744 људи, док је 2015. године било 38.066 оболелих.
Од малигнух тумора свих врста 2001. године умрло је 16.776 људи, док је 2015. године бројка достигла 21.865 људи.
Чикарић подсећа да је током НАТО бомбардовања бачено 15 тона осиромашенмог уранијума, да је реч о супстанци која може да изазове мутације гена и здраву ћелију претвара у малигну.
Како каже да је осиромашени уранијум пао у једном комаду у Србију не би представљало проблем јер би могао око њега да се направи саркофаг и не би штетио никоме.
Проблем је, напомиње, што је 15 тона уранијума 238 претворено у прашину коју је ветар разносио по целој Србији, па је он стизао до других градова, општина и фарми и ушао у ланац исхране.
Подсећа да се тумори не појављују одмах већ да је било потребно да прође латентни период који за леукемије и лимфоме износи пет до десет година, а за "солидне туморе" - рак дојке, плућа, простате..., досет до 25 година.
Скок броја оболелих и умрлих од леукермија и лимфома дошао је седам и по година после бомбардовања, те тако 2006 године долази до повећања броја оболелих у односу на 2005. годину за 59 одсто док је број умрлих повећан за 108 одсто.
"Та каскада настала у једној години доказује да је стигао неки канцерогени агенс, један или више с којим је контактирало становништво централне Србије, тако да је њихов животни миље загађен канцерогеним агенсима", појаснио је проф. Чикарић.
Додаје да је од 2001. до 2010 године откривено 330.000 нових случајева малигних тумора у Централној Србији и Војводини, а да је 188.000 људи је у том временском интервалу умрло.
"Од тога 10 одсто је одговоран осиромашени уранијом бачен 1999. године углавном на Космет и на Пчињски округ који граничи са КиМ", нагласио је наш саговорник.
Да је оситромашени уранијум један од криваца за то што је Србија међу водећим земљама у Европи по обољевању од рака, како каже Чукарић, сведочи и податак да је суд у Напуљу донео пресуде у корист италијанских војника који су били на Космету током НАТО бомбардовања а који су касније оболели од рака.
Комадант италијанске јединице од 500 војника који је био на Косову 2000, 2001 и 2002 године, осам година по повратку у земљу оболео је од карцинома штитасте жлезде.
Консултовао је медицинске стручњаке који су му указали да је то од последица осиромашеног уранијума који је бачен, а у образложењу пресуде, како наводи Чикарић, стоји да је из те јединице којом је он командовао оболело и умрло 48 војника.
Од 3.000 италијанских војника који су били на КОсмету 350 оболело од карцинома.
Недавно су три министарства - здравља, екологије и одбране иницирала покретање научно- истраживачког пројекта који би се бавио утицајем осиромашеног уранијума баченог у НАТО бомбардовању.
Идеја је да се направи више тимова који би се бавили мерењем уранијума 238 у ваздуху, земљи, води, храни, биљкама , животињама, затим последицама на људе и на повећање малигних тумора, појаву стерилитета код жена и мушкараца и психофизичке аномалије код деце.
"Још је Павле Савић бивши директор Института Винча рекао да јонизујуће зрачење може деловати на геном а последице могу да осетити 800 година касније", закључио је Чикарић.
