Преговарачки тим реагује у различитим ситуацијама и свака од њих је специфична и тешка. Сваки разговор је исцрпљујућ, како за оне са којима се преговара, тако и за нас јер у потпуности морамо бити фокусирани и знати на који начин да приђемо људима, шта да им кажемо и како да им помогнемо да буду на сигурном - каже Стојановић.
Спашавао жену на крову вишеспратнице, а онда је видео дечака...
Најупечатљивије му је спасавање жене која је била на крову вишеспратнице, када је сасвим случајно уочио дечака на тераси те исте зграде који је закорачио ногом преко терасе.
- Мама је на кратко изашла да плати рачуне, а он је желео да је сачека испред зграде. Полако сам му рекао да се врати назад. Нисам смео да га уплашим да не падне и он ме је послушао. Та срећа када је малишан био на сигурном речима се не може описати, као ни захвалност његове маме која је тада стигла. Пажњу сам исте секунде преусмерио на жену на крову због које сам био и позван, а тек када је она, након преговора, сишла могао сам да одахнем - наставља причу наш саговорник.
Рекордер по броју преговора
Игор Стојановић у току једне године има више од 20 преговора, што је уједно и рекорд у ПТМ-у, а за последњих 14 година, колико је у Преговарачком тиму, има чак 54 индивидуалних ангажовања, до сада највише у Србији.
"Отимао се, али сам успео да га спасим"
- Памтићу заувек и случај када је младић прескочио симс вишеспратнице и држећи се руком за иструлели лим висио над провалијом од око 30 метара. Ово је била трка са временом, сваки секунд је био битан, прескочио сам симс, ухватио га и казао му да нећу допустити да се убије јер ништа није вредно живота. Отимао се, али сам успео да га извучем на безбедно. Издвојио бих и догађај када су ме колеге позвале јер је млађи човек са ножем у рукама најпре јурио своју бабу која је успела да побегне, а потом се затворио у стан и претио да ће се повредити сатаром. Са њим сам разговарао сатима, али је на крају уродило плодом и он је неповређен изашао из стана - додаје Стојановић.
Он тврди да је посао преговарача одговоран, захтеван, стресан али првенствено хуман. Како би увек били на врхунцу задатка, преговарачи се стално усавршавају.
Немам трему, али осећам велику одговорност
- Никад немам трему када кренем да некога спасем, али увек осећам огромну одговорност. Најважније је да особа са којом преговарам стекне поверење у мене. На њихова питања увек одговарам искрено и то је једини начин да се преговори заврше успешно. Највећа сатисфакција ми је када успем да особу која има проблем убедим да за све постоји решење и да из сваке ситуације има излаза. Нема веће среће него помоћи ономе ко је у невољи - каже Стојановић.
Сусрет са младићем кога је спасао
А када је након неколико година срео једног младића чији је живот спасао и угледао сузе у његовим очима , био је најсрећнија особа јер му је омогућио да живи живот.
- Сасвим случајно смо се срели. Када је ме је тај младић угледао, потрчао је ка мени, загрлио ме и заплакао. Онда ми је рекао да се оженио, одселио у иностранство и да је срећан. Тај осећај не могу да опишем и то је оно најлепше у нашем послу - каже наш саговорник.
Разлози због којих људи желе да изврше самоубиство су различити, почев од неузвраћене љубави, болести, зависности до приватних проблема.
Поносан сам што могу некоме да помогнем
- Свима кажемо исто, да је живот драгоцен, да нема цену и да сваки проблем има решење. Дужина преговора је различита, некада трају мање од сат времена а некада више сати. За све ове године најдуже сам преговарао са једним мушкарцем шест сати. Никада нисам размишљао о томе да нећу успети некоме да помогнем, чак ни када сам први пут разговарао са човеком који је претио да ће да се убије. Син му је био наркоман, ћерка није разговарала са њим и није видео други излаз. Током преговора је схватио да то није решење. Срећан сам и захвалан Богу што сам сваког од њих успео да спасем. Не мислим да сам херој али сам поносан што ми се указала прилика да некоме помогнем, која је малом броју људи пружена - каже нам Стојановић.
(Blic.rs)
