Он је нагласио да су ове године под посебном лупом биле четири школске управе због неправилности на завршном испиту претходних година - Пачињски, Рашки, Јабланички и подручје Косова и Метохије.
"Имали смо дивљање у Јабланичком и Косовско Метохијском округу. На Косову не можемо остварити пуну контролу и увид и ту могу да зажмурим на једно око, али у Пчињском ћу предузети мере", рекао је Шарчевић новинарима у Београду.
Он је нагласио да је тражио комплетне извештаје са завршног испита и да ће бити промењени начелници школских управа , али и директори у школама где је било злоупотреба.
Шарчевић: Нећемо смањивати фонд часова страних језика
Држава нема намеру да смањује фонд часова страних језика, изјавио је данас министар просвете Младен Шарчевић и додао да ће други страни језик, који је сада изборни предмет бити оцењиван нумерички и улазити у просек.
Шарчевић је, на Конференцији развој језичких компетиција код ученика основне школе, рекао да је школама прослеђено Упутство како да се оцењује други страни језик, а да ће у децембру ићи измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања који је сврстао други страни језик у изборни предмет.
"У самом Закону није речено да се други страни језик описно оцењује. Проследили смо Упутство да се други страни језик бројчано оцењује и да оцена улази у просек. Да не би било никаквуих недоумица ми ћемо ићи на измене и допуне ЗОСОВ-а крајем године", појаснио је министар.
Од наредне школске године, како је рекао, биће више билингвалних одељења у средњим школама и подсетио да су она уведена где год је то било могуће, чак и у средњим стручним школама.
Управитељица Фондације Темпус Марија Филиповић Ожеговић указала је на значај учења страног језика и да деца која не науче добро страни језик имају касније у животу проблема при запошљавању, наставку школовања.
Ни земље Европе се, како је рекла, не могу похвалити претерано добрим знањем страног језика. Истраживања су показала да само трећина младих у Европи мисли да је спремно да студира на страном језику иако се страни језик уводи у најранијем узрасту и уче два, па чак и три страна језика у школи.
Циљ је у Европи али и Србији, како је рекла, да се први и други страни језик који се уводе од најранијег узраста знају скоро као матерњи језик."Страни језик је важан због запошљавања, али и наставак школовања и високог образовања због литературе", закључила је она.
Деца страни језик у земљама ЕУ почињу да уче веома рано, са осам година, док се други страни језик најчешће уводи са 12 година.
У само 11 земаља ЕУ други страни језик није обавезан. Најзаступљенији је енглески језик у 97 одсто земаља, француски у 34 одсто, немачки у 23 одсто, шпански 13, руски три одсто, италијански у један одсто земаља.
