Младе, здраве особе са нешто гушћим распоредом, као потврду своје посвећености савременом начину живота, јавности пружају доказ о исцрпљености тела.
Фотографије се парадоксално лајкују, а у коментарима се изражавају брига и жеље за брзо оздрављење. Истог дананастављају са уобичајеним активностима, препорођене инстант лечењем.
Због убрзаног начина живота мој јеловник изгледа непотпуно, доручкујем у 14 часова, у 17, кад стигнем. Како то није у питању један дан, него континуирано, имунитет ми је ослабљен. Уместо да узмем тањир супе или куване хране, ја нешто поједем с ногу, а то нити је хранљиво нити користи организму, па ми недостају витамини и минерали. Рецимо, гвожђе ми је на доњој граници, па се дешавало да путем инфузије примим гвожђе, па затим и разне коктеле. Неколико пута сам одабрала инфузију као алтернативу, уместо рецимо тањира супе, каже Н. Ц. (31).
Жели да сачува идентитет због тога што и сама своје понашање назива погрешним. Ипак, оправдава се недостатком времена да све постигне, због чега је "завршила на инфузији" више пута.
У већини случајева инфузија је реална потреба, зато што бар у овом периоду када долази до дехидрације организма, пацијентима предлажемо инфузиону терапију са витаминима, да би се организам што пре опоравио. Међутим, има и злоупотребе. Ако нема индикације, ако пацијент може да једе и да пије, нема повраћања, мучнине, дијареје, онда може да све те витамине и ту течност узме на уста, каже за Телеграф прим. др Бисерка Обрадовић, специјалиста опште медицине.
Коментарише да је опорављање инфузијом "на своју руку" погрешно, из више разлога.
Шта вам је једна боца глукозе? Зашећерена вода. Као да попијете пола литре сока. Сама та течност не значи ништа ако се у њу не ставе одређени лекови или витамини. Човеку треба дати инфузију ако нема апетита или ако се јави немогућност гутања, објашњава када је давање инфузије индиковано.
Како додаје, то је лош начин исхране и живљења. Он ће се само окрепити, а неће унети потребне витамине и минерале који се иначе уносе путем хране. Дугорочно не значи ни малокрвнима, као ни онима са ниским притиском.
Истиче да постоји још један пример када је давање инфузије оправдано - у случају алкохолисаности.
После неких прослава дешава се да се млађе алкохолисане особе осећају лоше и да родитељи зову и траже помоћ. Њима дамо што више течности са витаминима, да бисмо смањили концентрацију алкохола у крви, наводи докторка.
Дневник/Телеграф
